Јулијански календар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Разне исправке
Ред 20:
Док је [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] одмах прешла на коришћење [[Грегоријански календар|грегоријанског календара]], [[протестантизам|протестантске]] цркве су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су [[Мигел де Сервантес]] и [[Вилијам Шекспир]] умрли [[23. април]]а [[1616]], али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару.
 
Током -{XX}-20. века, практично све [[Православље|православне]] земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове [[Православна црква|православне цркве]] нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја [[1923]]. године усвојен [[Миланковићев календар]]. Међутим, како су све православне цркве [[Аутокефалност|аутокефалне]], неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и [[Српска православна црква|СПЦ]], иако је за нови календар усвојен њен предлог).
 
[[Српска православна црква]], која је била предлагач [[Миланковићев календар|новог календара]] који усвојен на конгресу 1923, и даље користи јулијански календар. После конгреса, [[Српска православна црква|СПЦ]] је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлуку о примени овог календара СПЦ није касније донела и у употреби је и даље Јулијански календар.<ref>Мирјана Петровић, ''Зашто није примењен календар Милутина Миланковића'', Флогистон бр. 12, Београд, 2002</ref>
Ред 48:
 
У [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]], „нови“ [[Грегоријански календар|грегоријански]] календар званично је прихваћен
'''Законом о изједначавању старог и новог календара''' од [[10. јануар]]а [[1919]]. године,<ref>Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије, KапетанКапетан Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања, Београд, Војноисторијски-гласник бр. 1-2 (2007), фуснота стр. 7, УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године, (093.2)</ref> објављеном у првом броју „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“.<ref>[http://www.slglasnik.com/o-nama Службни гласник: О нама - 1919], Приступљено 14. 11. 2012.</ref> Овим законом одређено је да у целој држави на дан [[15. јануар]]а [[1919]]. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном [[28. јануар]]а [[1919]]. године<ref>[http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/razlike.htm Календар: разлике у датумима између
јулијанског и грегоријанског календара, октобар 2002], Приступљено 14. 11. 2012.</ref>, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.<ref name="инис">[http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије: Васељенска Патријаршија, СПЦ и црквене реформе између два светска рата, Др Радмила РАДИЋ, Београд (2007), стр. 71]. ISBN 978-86-7005-055-6., Приступљено 14. 11. 2012.</ref>