Јулијански календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 20:
Док је [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] одмах прешла на коришћење [[Грегоријански календар|грегоријанског календара]], [[протестантизам|протестантске]] цркве су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су [[Мигел де Сервантес]] и [[Вилијам Шекспир]] умрли [[23. април]]а [[1616]], али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару.
Током
[[Српска православна црква]], која је била предлагач [[Миланковићев календар|новог календара]] који усвојен на конгресу 1923, и даље користи јулијански календар. После конгреса, [[Српска православна црква|СПЦ]] је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлуку о примени овог календара СПЦ није касније донела и у употреби је и даље Јулијански календар.<ref>Мирјана Петровић, ''Зашто није примењен календар Милутина Миланковића'', Флогистон бр. 12, Београд, 2002</ref>
Ред 48:
У [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]], „нови“ [[Грегоријански календар|грегоријански]] календар званично је прихваћен
'''Законом о изједначавању старог и новог календара''' од [[10. јануар]]а [[1919]]. године,<ref>Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије,
јулијанског и грегоријанског календара, октобар 2002], Приступљено 14. 11. 2012.</ref>, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.<ref name="инис">[http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије: Васељенска Патријаршија, СПЦ и црквене реформе између два светска рата, Др Радмила РАДИЋ, Београд (2007), стр. 71]. ISBN 978-86-7005-055-6., Приступљено 14. 11. 2012.</ref>
|