Ћелијска мембрана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Disambiguated: ADP → Аденозин-дифосфат, напон → Електрични напон |
||
Ред 6:
Ћелијска мембрана је изграђена од [[липид]]а и [[протеин]]а, којима су придружени [[полисахариди]]. [[Липид]]и и [[протеин]]и су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини [[протеин]]а. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.
Липиди и протеини су међусобно у таквом односу да граде тзв. „течни мозаик“ (течно-мозаични модел грађе мембране први су дали [[1972]]. [[Симор Џонатан Сингер]] и [[Гарт Николсон]]). Липиди граде двослој у који су уроњени молекули [[протеин]]а, при чему се и [[липид]]и и протеини непрекидно померају, клизе. Распоред протеина, липида и [[полисахариди|полисахарида]] је такав да мембрану чини [[асиметрија|несиметричном]]. Неки протеини су потпуно уроњени у двослој липида и извирују и на спољашњој и на унутрашњој страни мембране, док се други налазе или на спољашњој или на унутрашњој страни мембране. Осим тога, несиметричности мембране доприносе и полисахариди који се везују за липиде и протеине али само на спољашњој страни ћелијске мембране. Протеини који пролазе кроз мембрану и извирују и са једне и са друге њене стране, садрже канале кроз које могу да пролазе мали [[молекул]]и, без обзира да ли улазе у ћелију или из ње излазе.
'''Липиди''' у мембрани еукариотских ћелија могу бити:
Ред 54:
[[Активан транспорт]] се врши насупрот хемијском градијенту – супстанце се транспортују из средине са мањом у средину са већом концентрацијом, помоћу протеина носача и уз утрошак енергије.
Енергија за одвијање активног транспорта добија се [[хидролиза|хидролизом]] [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а у [[
[[Натријум-калијум пумпа]] има главну улогу у стварању [[мембрански потенцијал|мембранског потенцијала]] животињских ћелија. Мембрански потенцијал или потенцијал мировања је
=== Ендоцитоза и егзоцитоза ===
|