Ћелијска мембрана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 6:
Ћелијска мембрана је изграђена од [[липид]]а и [[протеин]]а, којима су придружени [[полисахариди]]. [[Липид]]и и [[протеин]]и су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини [[протеин]]а. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.
 
Липиди и протеини су међусобно у таквом односу да граде тзв. „течни мозаик“ (течно-мозаични модел грађе мембране први су дали [[1972]]. [[Симор Џонатан Сингер]] и [[Гарт Николсон]]). Липиди граде двослој у који су уроњени молекули [[протеин]]а, при чему се и [[липид]]и и протеини непрекидно померају, клизе. Распоред протеина, липида и [[полисахариди|полисахарида]] је такав да мембрану чини [[асиметрија|несиметричном]]. Неки протеини су потпуно уроњени у двослој липида и извирују и на спољашњој и на унутрашњој страни мембране, док се други налазе или на спољашњој или на унутрашњој страни мембране. Осим тога, несиметричности мембране доприносе и полисахариди који се везују за липиде и протеине али само на спољашњој страни ћелијске мембране. Протеини који пролазе кроз мембрану и извирују и са једне и са друге њене стране, садрже канале кроз које могу да пролазе мали [[молекул]]и, без обзира да ли улазе у ћелију или из ње излазе.
 
'''Липиди''' у мембрани еукариотских ћелија могу бити:
Ред 54:
[[Активан транспорт]] се врши насупрот хемијском градијенту – супстанце се транспортују из средине са мањом у средину са већом концентрацијом, помоћу протеина носача и уз утрошак енергије.
 
Енергија за одвијање активног транспорта добија се [[хидролиза|хидролизом]] [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а у [[ADPАденозин-дифосфат|АДП]]. [[Протеини носачи]] раде као пумпе и као [[ензим]]и [[АТП-азе]] ([[аденозин трифосфатаза|аденозин трифосфатазе]]) јер [[катализа|катализују]] разлагање АТП-а. Најбоље проучена је -{Na,K}- пумпа која насупрот хемијском градијенту, активно испумпава -{Na}-<sup>+</sup> из ћелије, а упумпава -{К}-<sup>+</sup> у ћелију. (-{Na}-<sup>+</sup> је ванћелијски јон – има га више ван, него у ћелији; -{К}-<sup>+</sup> је обрнуто – унутарћелијски јон).
 
[[Натријум-калијум пумпа]] има главну улогу у стварању [[мембрански потенцијал|мембранског потенцијала]] животињских ћелија. Мембрански потенцијал или потенцијал мировања је електрични [[електрични напон]] који постоји између унутрашње (негативно наелектрисане) и спољашње стане (позитивно наелектрисане) мембране нервне и мишићне ћелије у стању мировања, односно пре њиховог [[надражај|надраживања]]. Када се ове ћелије надраже, онда потенцијал мировања постаје [[акциони потенцијал]] – нерви импулс, при коме се обрће поларизованост мембране тако да унутрашња страна постаје позитивно, а спољашња негативно наелектрисана.)
 
=== Ендоцитоза и егзоцитоза ===