Гнеј Невије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
Disambiguated: Галија → Cisalpska Galija using Dab solver |
||
Ред 2:
'''Гнеј Невије''' ({{јез-лат|Gnaeus Naevius}}; рођен око 270. п. н. е., умро око 201. п. н. е.), био је [[Римска књижевност|римски]] [[драма|драмски]] и [[еп]]ски песник из [[Кампанија|Кампаније]], учесник [[Пунски ратови|Првог пунског рата]] (264―241. п. н. е.), који се касније преселио у [[Рим]].
Око 235. п. н. е. почео је да пише драме. Поред трагедија с темама из грчке митологије, нпр. ''Тројански коњ'' (''Equos Troianus'') и ''Хектор на путу'' (''Hector proficiens''), Невије је био први римски књижевник који је писао и трагедије које су обрађивале тематику из римске историје и које су назване ''fabulae praetextae'', јер су у њима играли глумци обучени у одећу римских магистрата (''toga praetexta'' »тога с гримизним обрубом«). Од свих његових претекста сачувани су нам само незнатни фрагменти и неколико наслова, па се о њиховој уметничкој вредности не може судити. ''Klastidij'' (''Clastidium'', град у [[
Изгледа да је Невије био још бољи као писац комедија, које је углавном моделовао по узору на [[Нова атичка комедија|нову атичку комедију]], нпр. ''Девојка из Тарента'' (''Tarentilla''), и које су онда називане ''фабулае паллиатае'' јер су глумци носили грчку одећу (''pallium'' »грчка кабаница«), али је врло вероватно да је писао и комедије које су биле смештене у италско окружење и имале римску тематику, назване ''fabulae togatae''. Том типу комедије можда је припадала његова драма ''Гатар'' (''Ariolus'').
Најважније своје дело написао је Невије у старости ― епску песму ''Пунски рат'' (''Bellum Punicum''). Еп је био написан у [[сатурнијски стих|сатурнијском стиху]] и касније подељен на седам књига. Од свега је сачувано само око 60 стихова, али се зна да је еп садржавао доста митолошких екскурса, укључујући пропаст [[Троја|Троје]], бекство [[Енеја|Енеје]] из порушеног града, [[оснивање Рима]], а можда и оснивање [[Картагина (град)|Картагине]]. Изгледа да се у овоме епу први пут помињао сукоб Енеје и [[Дидона|Дидоне]] као узрок каснијег непријатељства између Рима и Картагине, што ће мајсторски обрадити [[Вергилије]]. Уопште, ''Пунски рат'' је извршио не мали утицај на Вергилија и његову ''Енеиду'', јер у оба епа налазимо неке исте мотиве, нпр. буру коју је подигла [[Јунона]]. Невијев јуначки еп је пун националног поноса и уопште садржајно и стилски представља нешто ново у римској књижевности, али ипак се не може сврстати међу врхунска дела.
Невијев слободни говор увредио је моћну аристократску породицу [[Метел]]а: један стих постао је нарочито познат. Он је написан у [[Јамб (метрика)|јамбима]], који су се користили у дијалошким деловима драма, па је вероватно и он био изговорен у некој драми. Стих је гласио: »Судбина Метеле чини конзулима у Риму« (''Фато Метелли Ромае фиунт цонсулес''), чиме се имплицира недостатак заслуга и способности код Метела. Метели су, наводно, Невију одговорили стихом: »Зло ће Метели учинити песнику Невију« (''Malum dabunt Metelli Naevio poetae''), те су га дали стрпати у затвор. Касније се Невије наводно искупио неком другом песмом, али је због сталних сукоба с [[нобилитет]]ом пред крај живота био прогнан у град [[Утика|Утику]] у [[северна Африка|северној Африци]], где је и умро.
Римски писац Аул Гелије из 2. века н. е. каже у свом делу ''Атичке ноћи'' (''Noctes Atticae'', I, 21, 2) да је Невије сам саставио свој [[епитаф]], који највероватније није аутентичан, а који је гласио:
Ред 17:
:сасвим заборављен остаде латински језик у Риму.<br/>
:''Immortales mortales si foret fas flere,''
:''flerent divae Camenae Naevium poetam:''
:''itaque postquam est Orci traditus thesauro,''
:''obliti sunt Romai loquier lingua Latina.''<br/>
| |||