Алекса Ивић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]

'''Алекса Ивић''' ([[Буђановци]], [[23. децембар]] [[1881]] — [[Београд]], [[23. новембар]] [[1948]]) је био [[списак српских историчара|српски историчар]] и професор на Правном факултету у [[Суботица|Суботици]] (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду). Историју и [[Славистика|славистику]] студирао у [[Беч]]у код познатих стручњака [[Ватрослав Јагић|Ватрослава Јагића]] и [[Константин ЈиричекЈиречек|Константина Јиричека]]. Докторирао [[1905]]. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године [[1910]]. изабран је за заступника (посланика) у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]], те исте године одлази у [[Загреб]]. Од [[1912]]. године ради у [[Земаљски архив|Земаљском архиву]] у Загребу. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици. Исказао се као предан архивски истраживач и историчар [[Срби|Срба]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело ''Историја Срба у Војводини'', објављено [[1929]]. године.