Хусеин-капетан Градашчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 53:
 
=== Борба за аутономију ===
У касним [[1820]]-им, султан [[Махмуд II]] је поново увео османлијскеосманске рефоме, које су имале за циљ експанзијупроширење османлијскеосманске армијевојске (''низам''), нове порезе и већу османлијску бирократију. Ове реформе су ослабиле специјални статус и привилегије, које је Босна историјски уживала под ОсманлијскимОсманским царством, што је са растућом моћи и позицијом других европских народа под османлијскомосманском контролом довело до бијеса и побуна иако се Градашчевић, супротно народном вјеровању, није посебно противио овим реформама.
 
Године [[1826]], када је султан укинуо [[јањичари|јањичар]]е у Босни, Градашчевићева реакција није била друкчија од оне коју је имао остатак босанске аристократије. Градашчевић је запретио да ће користити војну силу како би потчинио свакога ко се буде противио сарајевским јањичарима. Када су јањичари убили ''накибул-ешрафа'' Нурудин ефендију Шерифовића његов се тонстав промијениопромјенио, и врло брзо се дистанцираоудаљио од њиховог циља.
 
Остатак 1820-их Градашчевић је углавном провео мирно, имајући добре односе са царским властима у Босни. Када је Абдурахим-паша постао везир 1827. године, Градашчевић је постао један од његових најповјерљивијих савјетника. То је кулминирало Градашчевићевом улогом приликом босанске мобилизације за руско-турски рат. Након побуне у сарајевској касарни Градашчевић је чак обезбиједио склониште за избаченог Абдурахим-пашу у Градачцу прије него што му је помогао да напусти земљу. Градашчевић је такође био релативно лојалан Абдурахимовом насљеднику, Намик-паши, појачавајући османске гарнизоне у [[Шабац|Шапцу]] по његовој наредби.