Божидар Карађорђевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29:
Кнез Божидар је припадао династији [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]. Он је био други син кнеза [[Ђорђе Карађорђевић (ађутант)|Ђорђа Карађорђевића]] и његове жене [[Сара Карађорђевић|Сарке Анастасијевић]] (његов старији брат је био кнез [[Алекса Карађорђевић (1859-1920)|Алекса Карађорђевић]]). Његов деда кнез Алекса је био најстарији син [[Карађорђе Петровић|Карађорђа Петровића]], оснивача династије Карађорђевића и вође [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
 
Кнез Божидар је већину свог живота провео у Француској, с обзиром да су чланови породице Карађорђевић били протерани из Србије након што је кнез Александар Карађорђевић збачен са престола 1858. Божидар је много путовао широм света. Служио је у [[Француска војска|Француској војсци]], борио се у походу на [[Тонкин]] те је одликован крстом [[Легија части|Легије части]]. Да би зарадио за живот давао је часове певања и цртања пре него што је постао преводилац и новинар.
 
Током једног од својих иностраних путовања у иностраснство,нашао многосе јеи путовао поу Индији, посетиоу којој је посетио тридесет и осам градова. Написао је књигу о својим искуствима, Enchanted India у којој је приказао индијски народ, њихове верске обреде и остале церемоније. Оставио је и детаљне описе индијских пејзажа и грађевинских објеката. Поред тога, превео је дела [[Лав Толстој|Толстоја]] и мађарског драматурга [[Мор Јокај|Мора Јокаја]].
 
Заинересовавши се за уметност, посетио је [[Минхен]], [[Дрезден]] и [[Берлин]] и провео неколико месеци у Италији;након тога прешао у Париз. Ту је редовно писао чланке за Figaro, La Revue de Paris, the Magazine of Art ([[Иља Рјепин]], [[Жил Бастијен-Лепаж]]), укључујући биографију [[Марија Башкирцева|Марије Башкирцеве]], у [[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]], 11. издање, том III. Као и сви новинари, он је нацртао [[Монмартр|Montmartre]] брлог уметника, писаца, песника, филозофа. Он је тамо срео и спријатељио се са француском глумицом [[Сара Бернар|Саром Бернар]], пиониром модерног плеса [[Лои Фулер]], француским песником, писцем [[Џудит Готје]], Сузаном Мејер-Зундел, аустријским композитором [[Хуго Волф|Хугом Волфом]], сликарем и илустратором [[Анри де Тулуз-Лотрек|Анријем де Тулузом-Лотреком]], и оснивачем Ballets Russes [[Сергеј Дјагиљев|Сергејем Дјагиљевим]]. У својим каснијим годинама кнез Карађорђевић се преусмерио ка декорацији, и урадио палете и медаље за Париски атеље као дизајнер, вајар, сликар и кујунџија, и проводио је време са [[Жорж Лаком|Жоржом Лакомом]], [[Емил Бернар|Емилом Бернаром]], [[Пол Серизје|Полом Серизјеом]] и осталим члановима [[Наби]]ја. Карађорђевићеве слике, илустрације, акварели и кујунџујски радови први пут су изложени у Београду 1908. године.