Лука Јеванђелиста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{друго значење2|Лука}}
{{хагиографија}}
'''Свети апостол и јеванђелиста Лука''' ({{јез-грч|Λουκᾶς}}) био је [[љекар|лекар]] и пријатељ [[апостол Павле|апостола Павла]].
[[Датотека:Sv ev Luka.jpg|мини|200px |''Свети јеванђелист и апостол Лука'', манастир [[Хиландар]], [[Света гора]]]] Сматра се да је био [[Грци|Грк]], родом из [[Антиохија|Антиохије]]. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао [[Икона|иконе]] [[Исус Христос - Син Божји|Исуса Христа]], [[Богородица|Богородице]] и апостола [[АпостолСвети Петар|Петра]] и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског [[иконопис]]а.
 
Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до [[Рим]]а. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда [[Јеванђеље]] по [[Италија|Италији]], [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]], [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Македонија (област)|Македонији]], [[Албанија|Албанији]] и другим земљама.
 
У старости свети Лука је отпутовао у Египат ради проповеди [[Јеванђеље|Јеванђеља]]. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. У граду [[Александрија|Александрији]] он рукоположи за епископа [[апостол Авилије|Авилија]] на место [[АнианАнијан|Аниана]]а, рукоположеног светим [[Јеванђелистмарко МаркоЈеванђелиста|јеванђелистом Марком]]. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.
 
Према предању, [[Апостолствоапостоли|апостол]] Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби [[Беотија|Беотијској]].
 
Погребен је у [[ТиваТува|Тиви]], главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у [[Византијски Цариград|Цариград]], у време [[Констанције II|цара Констанција]].
 
У 4. веку нарочито се прочу место где су почивале часне [[мошти]] светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.
 
Стари црквени писци сведоче, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону [[Пресвета Богородица|Пресвете Богородице]] са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“.
 
Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих.
 
Хришћанска традиција држи да је Лука написао [[Свето Јеванђеље по ЛуциЛуки|Свето Јеванђеље по Луки]] - треће јеванђеље (по редоследу у [[Књиге Новог завјетазавета|Новом завету]]), и [[Дела апостолска]]. Верници сматрају да је [[Свето Јеванђеље по ЛуциЛуки|Свето Јеванђеље по Луки]] написао око [[60]]. године. Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јевађеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере{{sfn|Brown|1997|pp=226}}<ref>[[John P. Meier|Meier, John P.]], [[John P. Meier#A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus|''A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus'']]. Doubleday, 1991, v. 1, pp. 43</ref>, користећи [[Јеванђеље по Марку]] и [[Q документ]] као изворе.
 
Његове мошти се чувају у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у.
 
== Српска православна црква ==