Хиндуизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 43:
Модерни хиндуизам је настао из [[Веде|Веда]]. Најстарија Ригведа у средишту има поштовање божанстава као што су Индра, Варуна и Агни, те Сома ритуал.
Негде између 1500. и 1200. п. н. е. дивља аријска племена на бојним колима су заузела [[Индија|Индију]], долазећи са северозапада. Населили су се у подручје данашњег [[Панџаб
Пре [[Индоаријевске сеобе|надирања аријских племена]] главна карактеристика религије долине Инда био је култ плодности. Многе животиње су сматране светим (краве, козе, змије, крокодили), а клањали су се једном главном божанству. Религија аријских дошљака је потиснула, али и деломично асимилирала староиндијску. Попут Грка, аријска племена су приносила жртве боговима који су представљали персонифициране природне силе, док је стара религија долине Инда укључивала јогу, одрицање и обреде прочишћења. У то доба се развија и индијски језик, који се данас зове санскрит.
Тај период раног хиндуизма назива се још и ведском религијом. Веде (''вид'' значи »знати«), религијски текстови настали око [[800. п. н. е.]] представљају главни извор познавања првобитне вере. Најмоћнији израз те ране религије јесте обред, помно разрађени ритуал код кога главну реч води [[свештеник]], браман. Хијерархија која је настала вршењем обредних радњи вероватно је први заметак каснијег друштва подељеног на [[каста|касте]].
==== Веде ====
Ред 87:
=== Ђаинизам, Будизам, Упанишаде ===
За време гвозденог доба у Индији се основало неколико мислилачких школа и развијала се хиндуистичка [[филозофија]]. Три кључна догађаја су узроковала настанак нове епохе хиндуистичких мислилаца: упанишадско духовно подизање, долазак Махавире, оснивача [[ђаинизам|ђаинизма]], и Буде, оснивача [[будизам|будизма]]. Они су говорили да појединац не мора прихватити ауторитет Веда или [[
У 7. веку п. н. е. власт свештеника у друштву била је у северној Индији општеприхваћена. Међутим у то доба развоја, унутар хиндуизма јављају се покрети ђаинизам и будизам, али и покрет назван Упанишаде.
Ред 176:
После се од те четири класне скупине изродила идеја да је нека хијерархијска структура друштва део божанске тежње за природним редом. Класе су се после рашириле у много скупина одређених рођењем које су разликовале породице према послу који су обављале у заједници. Сматрало се да једино брахмани могу довести појединца у додир са космичким силама и гарантовати трајање живота. Тако је свештеничка класа добила кључан положај у друштву.
Иако је у новије време неке аспекте система [[
Свештеничка превласт над друштвом није прихваћена без поговора, поготово од стране владајуће класе. Кроз историју су се развијали многи покрети који су се залагали за промене таквог друштвеног уређења, са мање или више успеха у својим настојањима.
| |||