Медији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
 
Реч "медиј" има више значења,а много значност појма проистиче из различите историјске и концептуалне употребе речи. Нека од тих значења сасвим су неочекивана и нису повезана са данашњом,устаљеном применом овог термина у писаној и говорној комуникацији.
 
Стари грци су термин "медиа" користили за означавање једне географске области на простору данашњег северо-западног Ирана.
Становништво овог подручја називали су Медијцима,а њихов језик медијским језиком. Реч "медиа" била је честа и у латинским изрекама,одакле овај термин и етимолошки потиче. У савременој друштвеној пракси може да означава неку средину или простор у којем нешто постоји или се нешто догађа(ваздух,вода),особу која посредује између стварности,времена и бића(медиј),али има и значење које упућује на технички канал комуникације(штампа,радио,телевизија,интернет).
Често се под медијем подразумјевају и сви облици преносивих формата текстуалног или аудио-визуелног садржаја,попут књиге,писма,ЦД-рома,ДВД-а,УСБ-а,иПхоне-а,иПхода-а,флопи диска,иначе,већ смјештеног у историју ових формата. Широки спектри значења термина медиј данас ипак најчешће служе да се њима означе историјска средства за пренос комуникација.
 
Често се под медијем подразумјевајуподразумевају и сви облици преносивих формата текстуалног или аудио-визуелног садржаја,попут књиге,писма,ЦД-рома,ДВД-а,УСБ-а,иПхоне-а,иПхода-а,флопи диска,иначе,већ смјештеногсмештеног у историју ових формата. Широки спектри значења термина медиј данас ипак најчешће служе да се њима означе историјска средства за пренос комуникација.
Историја медија може да се изучава у четири смјера:кроз изучавање историје средстава за писање,историје делатности новинарства,историју медијских формата и кроз развој медијско-новинарских форми и метода истраживанја те продукованја садржаја. Сваки поменути део историјског развоја водио је ка конституисању данашње медијасфере,друштвене и техничке димензије медијске продукције и деловања,усмерених према унутра и према споља у односу на друге друштвене (под)системе.
 
Историја медија може да се изучава у четири смјерасмера:кроз изучавање историје средстава за писање,историје делатности новинарства,историју медијских формата и кроз развој медијско-новинарских форми и метода истраживанјаистраживања те продукованјапродуковања садржаја. Сваки поменути део историјског развоја водио је ка конституисању данашње медијасфере,друштвене и техничке димензије медијске продукције и деловања,усмерених према унутра и према споља у односу на друге друштвене (под)системе.
 
Медијска продукција преноси и чињенице о стварности,али и слике о чињеницама,преноси догађај,али и његов контекст,говори о људима,али и о њиховим мишљењима,преноси идеје,али и њихова различита тумачења и значења,указује на информативну страну догађаја,али и на њихова дубља значења за јавност. Фаза развоа медијских институција,као центара за продукцију и дисеминаију информација,данас је прерасла у време када медији постају значајни јавни тумачи догађаја и токова.
Фаза развоја медијских институција,као центара за продукцију и дисеминацију информација,данас је прерасла у време када медији постају значајни јавни тумачи догађаја и токова.
 
Може се сматрати да медији не само да посредују између подсистема у оквиру одређеног друштвеног системсистема већ узимају улогу колекционара и усмеривача јавне пажње. Они,наиме,нису само професионални центри за прикупљање и дисеминацију информација него су и значајни селектори догађаја и сервиси спремни да обраде и емитују важан догађај и са аспекта одређеног подсистема и из угла важног за ширу јавност,односно систем у целини. Медији се могу одредити као промотори стварности,који се битно одређују потенцијалима продукцијске рутине,усмерене на селекцију и одабир информација према принципима важности и хитности. Али,и према интересима одређених интересних центара моћи,који,не тако ретко,врше директан утицај на медијску продукцију. Стога и не чуди што неки теоретичари,попут Сергеа,указују на историјски нестанак независних медија и новинарства.
 
Медији се могу одредити као промотори стварности,који се битно одређују потенцијалима продукцијске рутине,усмерене на селекцију и одабир информација према принципима важности и хитности. Али,и према интересима одређених интересних центара моћи,који,не тако ретко,врше директан утицај на медијску продукцију. Стога и не чуди што неки теоретичари,попут Сергеа,указују на историјски нестанак независних медија и новинарства.
Медијска продукција преноси и чињенице о стварности,али и слике о чињеницама,преноси догађај,али и његов контекст,говори о људима,али и о њиховим мишљењима,преноси идеје,али и њихова различита тумачења и значења,указује на информативну страну догађаја,али и на њихова дубља значења за јавност. Фаза развоа медијских институција,као центара за продукцију и дисеминаију информација,данас је прерасла у време када медији постају значајни јавни тумачи догађаја и токова.
Може се сматрати да медији не само да посредују између подсистема у оквиру одређеног друштвеног систем већ узимају улогу колекционара и усмеривача јавне пажње. Они,наиме,нису само професионални центри за прикупљање и дисеминацију информација него су и значајни селектори догађаја и сервиси спремни да обраде и емитују важан догађај и са аспекта одређеног подсистема и из угла важног за ширу јавност,односно систем у целини. Медији се могу одредити као промотори стварности,који се битно одређују потенцијалима продукцијске рутине,усмерене на селекцију и одабир информација према принципима важности и хитности. Али,и према интересима одређених интересних центара моћи,који,не тако ретко,врше директан утицај на медијску продукцију. Стога и не чуди што неки теоретичари,попут Сергеа,указују на историјски нестанак независних медија и новинарства.
Медији имају активан однос и с другим друштвеним подсистемима и секторима. Они продукују велики број информација за различите потребе људи и друштва у целини. У том вишестолетном односу повремено откривају нове,неистражене просторе,којима посвећују јавну,професионалну пажњу. Добри примери оваквог "откривања" друштвених простора од стране медија у новијој историји јесу фаворизоване теме из екологије,области људских права,цивилног друштва. Све развијеније информације и бржа обрада тих информација,као и израженије потребе друштва за информисањем,информацијама у медијима дају посебан значај.
 
Линија 21 ⟶ 27:
Извори:
 
''literaturaLiteratura: Tatjana Tapavički Duronjić (2011).
komuniciranjeKomuniciranje iu medijasferi:bmd. Bmd-hm:Beograd''
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Медији