Тврђава Кастел — разлика између измена

'''Тврђава Кастел''' се налази у [[Бања Лука|Бањој Луци]] и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на лијевој обали [[Врбас (рекаријека)|Врбаса]], између данашњег Градског моста и ушћа ријеке Црквене.

У њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана данас се налази Завод за заштиту културног и природног насљеђа [[Република Српска|Републике Српске]] који ради од [[1976|1976.]] године.

Почетком 2012. године најављен је почетак радова на реконструкцији тврђаве Кастел<ref name="ГС">{{cite news |first=Бјелица |last=Јелена |authorlink= |coauthors= |title=Стиже 2,5 милиона евра за обнову Кастела|url=http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_vijesti/Stize-25-miliona-evra-za-obnovu-Kastela/69787.html|work= |publisher=[[Глас Српске]]|date = 1. 2. 2012. |accessdate = 28. 2. 2012}}</ref><ref name="РТРС">{{cite news |first=М |last=К |authorlink= |coauthors= |title=Ускоро реконструкција тврђаве „Кастел“|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=55058|work= |publisher=[[Радио-телевизија Републике Српске|РТРС]]|date = 2. 2. 2012. |accessdate = 28. 2. 2012}}</ref>. Истраживањем бедема тврђаве током 2013. године пронађени су бројни предмети из 17. и 18. века, међу њима и једно поптуно очувано јаје.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=05&dd=18&nav_id=715087 |title=Бањалука: Нађено јаје из 17. века (Б92, 18. мај 2013) |publisher=B92.net |date = 18. 5. 2013. |accessdate = 3. 1. 2014.}}</ref>

На мјесту тврђаве Кастел су пронађени бројни остаци и предмети из времена [[Римско царство|Римског царства]]. Највјероватније су прво утврђење (Кастра) саградили Римљани у 2. вијеку. Први почеци развоја насеља на мјесту данашњег Кастела потичу још из [[Палеолит|палеолитског доба]] на шта упућују налази каменог оруђа и оружја. Историја Кастела почиње са Римским освајањем Илирских територија. С обзиром да је подручје данашње Бање Луке било немирно а Римска власт несигурна, јавила се потреба стационирања, римских војних одреда у овим крајевима. За њихове потребе подизани су војни логори (CASTRA), широм Илирика (подручја данашње Бање Луке. Уз њих су се јављала и цивилна насеља (Municipium). Унутар тврђаве пронађено је више примјера [[Антика|касноантичке]] [[Бронза|бронзе]], [[Грнчарија|керамике]] и једна касноантичка бронзана фибула. У централном простору тврђаве пронађени су касноантичи објекти већих димензија. Да ли је ријеч о касноантичком светилишту, некој античкој згради или објекту разних садржаја тек треба да се утврди. Тврђава Кастел је [[1950|1950.]] године проглашена добром културно историјског насљеђа прве категорије, а [[2002|2002.]] уврштена на листу угрожених споменика [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Потврда да је постојало античко насеље на простору данашњег кастела јесте познати жртвеник посвећен богу [[Јупитер]]у. Тај лијепо клесани камени споменик пронађен је [[1895|1895.]] приликом поправљања моста на Црквени. Из натписа на споменику се може закључити да је био постављен у близини Јупитеровог светилишта. Овај жртвеник се сматра доказом о постојању града са војном посадом још у римском периоду. Насеље се у кансоантичком периоду разрасло и обогатило у - војним, цивилним, сакралним, привредним и административним садржајима. Посебно су значајни налази у приобалном појасу [[Тврђава|тврђаве]], гдје су зидови правилно тесарски обрађени и говоре о зрелој архитектури, јаке фортифакције значајних размјера. Кастра се налазила у граничном појасу између двије немирне илирске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Панонија|Паноније]]. Припадала је тадашњој Далмацији, као њен најсјевернији дио.

У садашњој форми изградња Кастела почиње у претпосљедњој деценији 15. вијека, за вријеме Ферхадпаше Соколовића, који прво гради утврђену топхану (арсенал - барутану), која се за десетак година проширује и постаје временом прави утврђени град са кулама и тавијама које се непрестано шире. У [[Повеља|повељи]] из [[1525|1525.]] године, прецизно се наводи да је Бања Лука заправо име тврђаве која се звала ''CASTELL NOSTRO BAGNA LUCA''. <ref name="tпоз">[http://www.blinfo.info/0-1hederLink/05-Kastel/Kastel.html БЛинфо]Историја тврђаве</ref> Из садржаја повеље може се закључити да је тврђава Бања Лука била изграђена на мјесту неког старијег утврђења као дио границе на [[Врбас (ријека)|Врбасу]] и система одбране [[Угарска краљевина|Угарског краљевства]] против [[ОтоманскоОсманско царство|Турске]] послије [[1463|1463.]] године. По доласку Турака тврђава је била дограђивана да би за вријеме владавине [[Султан|султана]] Мехмеда III, на прелазу из 16. у 17. вијек била претворена у град. <ref name="tпоз" /> Обнова, проширење и ојачавање тврђаве свакако су били подстакнути учешталошћи аустро-турских ратова, крајем 17. и у првим деценијама 18 вијека.

[[Датотека:Kkastel Banja Luka.jpg|250п|лево|thumb|Тврђава Кастел]] О изгледу тврђаве и града у првој половини 18. вијека доста детаљно нас обавјештавају аустријске карте настале за вријеме аустријско - турског рата 1737. и велике битке под Бањом Луком која се водила 4. августа те године. [[Аустрија]]нци су заузели град и тврђаву преуредили по узору на равничарске тврђаве (по тзв. Ваубаном систему) који се често користио преко [[Сава (река)|Саве]]. Тада њена силуета добија данашњу форму издуженог трапеза, омеђеног бедемима, бастионима са кулама и подземним пролазима, док је воденим шанцем окружена са западне стране. <br />

Након [[Османско царство|турског]] освајања у 16. вијеку, Бања Лука постаје сједиште босанског санџака и тврђава на ушћу Црквене поново постаје важан војни и административни центар. Кастел се развијао и током 17. вијека, а своје коначне габарите је добио 1714. године за вријеме Нуман-паше Ћуприлића. Тада је проширен по угледу на равничарске тврђаве у [[Славонија|Славонији]]. Тврђава је добила форму издуженог трапеза омеђеног [[бедем]]има, [[бастион]]има са кулама и подземним пролазима, док је воденим [[шанац|шанцем]] окружена са западне стране. Из осамдесетих година 18. вијека потичу нешто поузданији описи и нацрти тврђаве. У тим описима могу се извући подаци о постојању 30 амбара за жито као и постојање тзв. царевог амбара. Све до [[1826|1826.]] године у склопу тврђаве није ништа обнављано, али те године је у тврђави изграђено једно од бањалучких јавних купатила (хамама) тзв. војно купатило. Једини објекат војне намјене знатнијих димензија из тог периода подигнут је уз југозападне обронке тврђаве [[1865|1865.]]. Објекат назван касарна за артиљерце, подигнут је на југозападној страни на самој обали [[Врбас (ријека)|Врбаса]] на подигнутој тераси са подзидом од седре (одмах до данашњег Градског моста). Правоугаони прозори у Аустроугарском периоду обрадом опеке добили су добили су полукружни облик. Према остацима дрвених греда на фасадама може се закључити да је фасада имала неку врсту дневних веранди или осматрачница. За вријеме [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] тврђава је кориштена као утврђени објекат. Послије ослобођења започело је уређивање Кастела као културно-историјског споменика. Реконструкција није никада у потпуности урађена већ је само један дио зидина и објеката урађен. Прво земљотрес а онда и Грађански рат у БиХ зауставили су ове пројекте. <ref name="tпоз" />

Одлуком [[Европска унија|Европске уније]] да помогне из предприступних фондова у реконструкцији тврђаве, коначно је заустављено вишедеценијско пропадање Кастела. Обнова Цјелине 9 - прва фаза, је у великој мјери завршена у [[2013|2013.]] години а за читаву Цјелину 9 одобрено је 2,5 милиона [[Евро|евра]]. За Цјелину 2, чија је обнова планирана у [[2014|2014.]] из предприступних фондова Европске уније одобрено је 1.13 милиона евра. <ref name="дфгх">[http://www.klix.ba/vijesti/bih/za-rekonstrukciju-kastela-utroseno-859-110-eura/131220036 ЕУ спашава Кастел], Клик</ref>