Устав Србије из 1888. — разлика између измена

Након обрачуна са радикалима, краљ Милан [[Српско-бугарски рат (1885)|1885. објављује рат Бугарској]] чији је непосредни повод било уједињење [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]] и [[Источна Румелија|Источне Румелије]]. Српска војска је поражена [[Битка код Сливнице|код Сливнице]], а ускоро је на иницијативу великих сила закључено примирје. Пораз у рату са Бугарском отежао је положај краља Милана и он је размишљао о [[Абдикација|абдикацији]].{{sfn|Јовановић|1934|pp=315-317}} Опозиција која се после Тимочке буне примирила, поново је постала гласна. Краљ је покушао да састави владу напредњака и радикала на челу са Милутином Гарашанином, али су радикали то одбили.{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=136-137}} Убрзо је дошло до споразума радикала и либерала и до формирања њихове коалиционе владе на челу са [[Јован Ристић|Јованом Ристићем]].{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=136-137}} Ристић је у програму своје владе, који је краљ одобрио, навео и потребу промене устава.{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=136-137}} Након пада Ристићевог кабинета због несугласица између радикала и либерала, радикали су сами формирали владу на челу са [[Сава Грујић|Савом Грујићем]], али се она одржала мање од 4 месеца.{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=136-137}} Последња влада пре промене устава била је састављена од нестраначких личности и напредњака, а њен председник је био [[Никола Христић]].{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=136-137}}

 

 

Краљ Милан је сматрао да је устав само привремено решење, да је превише слободоуман{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=141}} и да ће се пре или касније поново појавити жеља за „самоодрживом краљевском влашћу“.{{sfn|Новаковић|1912|pp=6}}