Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Босански устанак''' је покрет против [[Реформа|реформи]] из [[Истанбул|Цариграда]].
Устанак представља незадовољство босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]] такође познат као ''Змај од Босне''. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[
== Отпор у Херцеговини ==
Хусеин-капетан Градашчевић је покушао да покори херцеговачке аге и бегове, који нису хтели да му се придруже, али у томе није успео. [[Али-паша Ризванбеговић]] је био од оних који су били на страни султана и његових реформи. Услед таквих неслагања ко је за султана а ко није, дошло је до рата између њих самих. Хусеин је напао Али-пашу Ризванбеговића у [[Столац|Столцу]]. Међутим, није успео да га савлада јер је алипаша пружио велики отпор у свом столачком граду. Због своје надутости Хусеина напушта велики број бегова и капетана. Било је, нема сумње, зависти и љубоморе због успеха. Било је и начелног неслагања. Хусеин није имао такта и због тога су га многи напустили. Из разлога што сам Хусеин није имао ослободилачке намере, већ уске, личне циљеве, није прихваћен као народни устаник за којим ће сви кренути за слободу. Међутим са друге стране у народу је било доста хришћана који су у овим дешавањима видели наду за трајном слободом и ослобођењем од Истанбула, па су из тог разлог приступили на страну Змаја од Босне не били добили слободу.
== Последице ==
Босански бегови нису исказали намеру да се ослободе султана и прекину сваку везу са Цариградом, него да натерају надлежне да њима омогуће већи утицај на државне послове. Бегови су сматрали да је Турска својом погрешном политиком изгубила [[Србија|Србију]] и [[Грчка|Грчку]], па се сада они сами морају бранити да не изгубе и [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]], у којима се већ јављају устанички покрети.
Србија је [[1830]]. својим устанком добила хатишериф о самоуправи, што је и значио велики преокрет за Србију. Данак Турској је тачно утврђен, Хатишерифом се гарантује слобода
Из личних интереса бегова на челу са Хусеином дошло је до тога да је Херцеговина одвојена од Босне, а за првог везира у Мостару постављен је столачки капетан Ризванбеговић. То је била награда за верност султану и плод вишегодишњих Алипашиних напора усмерених против босанског покрета.
Ред 17:
О овом противнику босанског устанка [[Иво Андрић]] је написао приповетку ''„[[Алипаша (приповетка)|Алипаша]]”''.
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* http://archive.org/details/vaskrsdravesrpsk00nova
[[Категорија:
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине у новом вијеку]]
[[Категорија:
|