Квентин Тарантино — разлика између измена

Продаја „Праве романсе“ ([[1993]]) побудила је занимање за његову надареност. Упознао је [[Лоренс Бендер|Лоренса Бендера]] на једној од [[холивуд]]ских забава, и Бендер је подстакао Тарантина да напише сценарио за [[филм]]. Резултат је био „Улични пси“. Редитељ [[Монти Хелман]] прочитао је сценарио и помогао да се обезбеде средства компаније „Лајв ентертејнмент“, као и Тарантинов редитељски хонорар. Пун [[стил]]а, овај духовит и [[крв]]љу натопљен пљачкашки филм усмерио је све његове касније радове. Затим је уследио филм „[[Петпарачке приче]]“, добитник „[[Златна палма|Златне палме]]“ на [[Кански филмски фестивал|Филмском фестивалу у Кану]] [[1994]]. године. Био је то филм са замршеним заплетом и подједнако бруталним [[хумор]]ом. Многе улоге из „Петпарачких прича“ критичари су одушевљено поздравили, а улога [[Џон Траволта|Џона Траволте]] забележена је као поновно оживљавање његове [[каријера|каријере]].

 

 

1998. године Тарантино се посветио [[бродвеј]]ској позорници, где је глумио у представи „Чекај док се смрачи“ (-{Wait Until Dark}-).