Јавни превоз у Бостону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 51:
* Зелена Е линија
 
Зелена линија и све њене гране дневно превезу 235,300 путника дневно. Тиме чини зелену линију најкоришћенију линију лаког метроа у [[САД]]. Разлог што су линије које се гранају зелене линије надземне је тај что су то шине и већ испројектоване путање некадашњих трамваја које су опслуживале овај део Бостона још [[1856]]. године. При уласку у град [[Бостон]], све гране зелене линије се спајају и возови тада улазе у подземне тунеле. Ови подземни тунели који служе зеленој линији су најстарији метро тунели у [[Северна Америка|Северној Америци]] и пуштани су у саобраћај у етапама, између 1. септембра [[1897]]. и 3. септембра [[1898]]. године.
 
Како су Зелена линија и све њене подлиније најстарије у целом систему, оне као такве нису 100% прилагођене људима са физичким [[хендик]]епом. Највећи проблем представљају различити модели возова и трамваја који се користе. Ова различитост модела [[вагон]]а доводи до тога да је платформа за стајање и чекање [[воз]]а на истом нивоу једног модела, док је потпуно друге висине наспрам другог модела. Та разлика у висини платформе и вагона представља препреку људима, на пример, у [[Инвалидска колица|инвалидским колицима]]. Многе реновације и стандардизација висине платформе су допринеле до тога да је скоро пола Зелене линије погодна за људе са хендикепом, али није ни приближно усклађена као црвена, плава и наранџаста линија. Тамо где је немогуће подигнути платформе, додавањем нових слојева бетона, постоје ручни лифтови, у који се стави путник у колицима, и притиском на дугме, платформа лифта се подигне до висине на којој је и сам вагон. Међутим ово није најпопуларније решење, јер за то возач мора да изађе из вагона, да помогне путнику да стане на лифт, да подигне платформу лифта, и да помери лифт од вагона како га не би ударио при напуштању станице. То неретко може да потраје и до 10 минута, за разлику од, на пример, црвене линије, где путник у колицима уђе право са платформе у вагон, као и остали путници који могу да ходају.
Ред 202:
Две станице на црвеној линији ([[Универзитет Харвард|Харвард]] и Соут Стејшен станице)имају наочиглед анимиране рекламе. Када воз крене са станице и уђе у подземни тунел, путници могу да виде рекламе на зиду тунела које изгледају као да су анимиране. Међутим ТВ дисплеји су постављени на зидове тунела са статичним сликама, али у малко различитим позама. Тако да када воз брзо пролази поред ТВ екрана, путницима у возу се чини као да се слике покрећу и дају ефекат да су анимиране.
 
Црвена линија се такође може видети неколико пута у филмовима [[Добар Вил Хантинг]] ([[Бен Афлек]], [[Мет Дејмон]]) и Двострука игра ([[Леонардо Дикаприо]], [[Мет Дејмон]]). Неколико ликова у филму [[Двострука игра]] се налазе у једном од вагона вза црвене линије и разговарју у тунелу близу Парк улице. У стварности сви сегменти црвене линије који су подземни, укључујући и део око Парк улице, немају доступне сигнале за рад мобилних телефона.
 
У роману ''На планинама лудила'' Х. П. Лавкрафта, објављеног [[1936]]. године, главни лик покушава да побегне од неименованог злог лика који га јури. Да би мисли одвратио од невоље, док трчи кроз пећину, он набраја све станице Црвене линије у редоследу које и јесу у стварности.
Ред 597:
 
 
МБТА поред градског и приградског превоза има и железницу која повезује [[Бостон]] са удаљеним градовама у држави [[Масачусетс]] и повезује железницу Масачусетса са осталим железничким компанијама које опслужују државе северно и јужно од Масачусетса. Железница има 12 линија, од којих се три гранају на више подлинија. Све ове линије се по неколико пута пресецају са линијама градског метроа, и тиме знатно олакшавају кретање из Бостона до даљих дестинација. Осам од 12 железничких линија долазе у Бостон са југа и запада у Соут Станицу, и четири од тих линија пролазе и кроз Бек Беј станицу која је у самом центру рада. Бек Беј станица је на Наранџастој линији, док је Соут станица на Црвеној линији. Остале 4 од укупно 12 станица долазе у Бостон са севера у Норт станицу. Тренутно се ради на пројектима да се ове две железничке станице, Норт и Соут, повежу, тако да ако путници желе да иду са севера на југ државе могу да заобиђу градски саобраћај, већ само преседну са једног на други воз (како већ не постоји директни воз са северноисточног дела [[САД]] до [[Њујорк]]а. Тренутно ако путник долази са севера и иде на југ, он мора изаћи из воза у Норт станици, затим сести у метро Наранџасте линије и путује до Даунтаун Кросинга, где се Црвена и Наранџаста линије пресецају, прећи на црвену линију и том линијом доћи до Соут станице, и сести на воз за југ. Како ово налаже ипак добро познавање [[Бостон]]аБостона и сналажења по Бостонском метроу, ово представља прави проблем туристима и новопристиглим грађанима, и уопште путницима који желе путовати са севера на југ.
 
Сви возови железнице у Масачусетсу су љубичасте боје, па локално становништво назива железницу Љубичастом линијом, како би била слична именом осталим бојом одређеним линијама градског система.
Ред 676:
== Наплата ==
[[Датотека:CharlieTicketfront.jpg|200‎п|мини|Чарли карта са одређеним бројем вожњи и одређеном новчаном вредношћу]]
Најчешћи облик наплате за јавни превоз је путем Чарли картице. Чарли картица је картица величине и дебљине [[Кредитна картица|кредитне картице]], са [[микрочип]]ом. Путници могу да добију Чарли картицу преко свог послодавца, у ком случају месечна сума у одређеној вредности се аутоматски скида са плате, и ставља се на картицу, и у том случају цена по једном превозу је јефтинија. Такође путници могу сами купити Чарли картицу, и у аутоматима широм [[Бостон]]а стављати одређену вредност на картицу. Сваки аутобус има поред возача машину са скенером, и довољно је да путник само пређе картицом преко скенера који очита бар-код, и тиме 'скине' наплату за ту вожњу. Исте машине које читају бар-кодове налазе се и на уласку у метро. Чарли картица је постала универзално средство плаћања 4. децембра [[2006]]. године. Последњи жетон, пре увођења Чарли картице, је продат 6. децембра [[2006]]. године у Говернмент Центер станици <ref>[http://www.boston.com/news/local/articles/2006/12/07/mbta_bids_farewell_to_an_era_the_last_brass_tokens_are_sold/ MBTA bids farewell to an era the last brass tokens are sold], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>.
 
Чарли картица је добила назив по лику из песме из 70-их, ''Чарли на МТА''. Лик у песми, Чарли, је заувек остао да се вози по подземном метроу у Бостону, јер није имао довољно пара да плати да изађе.
Ред 682:
У току су преговори (октобар [[2007]]. године) са локалним ланцима радњи и самопослуга и кафеа који се налазе у близини метро и бус станица, како би Чарли картице могле да се користе и као кредитне картице, у одређеној вредности и на специфичним локацијама.
 
Поред Чарли картице, могуће је платити превоз и са Чарли картом, која је папирна, са магнетном траком на једној страни. Ова карта је исте величине као и Чарли картица, која је пластична. Машине које читају бар-кодове су компатибилне за обе Чарли карте и картице <ref>http://www.mbta.com/riding_the_t/accessible_services/?id=7108 THE RIDE. Retrieved on [[July 14]], [[2007]]</ref>. Чарли карте најчешће користе туристи, јер могу да се купе у одређеној вредности на одређени број дана. На пример, једна од опција је та да се ЧАрли карта може купити по цени од $9, за неограничени број вожњи у току од два дана (новембар [[2007]]. године). Постоје више опција са различитим вредностима и бројем дана.
 
МБТА у намери да промовише употребу Чарли картице, нуди мале попусте. Тако на пример, регуларна тарифа за аутобус, ако се плати путем кеша или Чарли карте, износи $2,00. Иста вожња уколико сеплати Чарли картицом, кошта $ 1,70.