Џон Дјуи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
| утицао_на =
}}
'''Џон Дјуи''' ({{јез-енгл|John Dewey}}; [[Берлингтон (Вермонт)|Берлингтон]], [[20. октобар]] [[1859]] — [[Њујорк]], [[1. јун]] [[1952]]) је био амерички [[Филозофија|филозоф]], [[Социјална критика|социјални критичар]] и [[Филозофија образовања|теоретичар образовања]]. У времену у којем је филозофија била у процесу професионализације, Дјуи се одржао као филозоф заинтересован за проблеме свакодневнице, са међународним утицајем у областима [[Политика|политике]] и [[Образовање|образовања]].
== Биографија ==
Био је и професор универзитета [[Мичиген]] и [[Минесота]]. Од [[1894]]. професор је у [[Чикаго|Чикагу]] где [[1896]]. оснива унивезитетску вежбаоницу, а од [[1904]]. године професор је на [[Колумбија]] универзитету у [[Њујорк|Њујорку]] и у Високој учитељској школи. Као владин саветник за педагогију боравио је две године у [[Кина|Кини]] организујући просветни систем, а у истом својству боравио је у [[Турска|Турској]] и [[Мексико|Мексику]]. До краја живота деловао је у америчком културном и просветном животу као филозоф, педагог и политички ангажован реформатор. У филозофији је заступао [[прагматизам]] по којем је критеријум истине корист, а Дјуи је формирао своју верзију прагматизам-инструментализам, теорију која сматра како сваки појам, идеју итд. треба схватити као инструмент акције. Расправљајући о питањима образовања и преношења искуства старијих на млађе генерације, људска би врста врло брзо подлегла природној стихији. Међутим, захваљујући нагомиланом искуству, што се преноси у процесу образовања на младе генерације, она се одржава и мења своју околину.
== Његов педагошки значај ==
Појединац изолован од друштва не би могао постојати, па захваљујући томе што се рађа и живи у друштву, током свога живота прима туђа искуства и њима се користи. Свакодневни живот и пракса учи како је потреба [[васпитање|васпитања]] и [[образовање|образовања]] безусловна. Васпитање развија и формира јединку, па и уводи људско биће у друштвени живот. Дакле, васпитање се може сматрати и као социјална категорија и функција. Али, за спровођење те функције потребне су одређене методе, тј. путеви помоћу којих се постижу најефикаснији жељени циљеви. Социјална средина спроводи стални утицај на појединца, а тај утицај није ни позитиван ни негативан. Код људског бића под утицајем социјалне средине јављају се одређена знања, вештине и навике које делују јединствено и мењају га. Из филозофских и социјално-политичких ставова Џона Дјуиа произилази да васпитање и није ништа друго него непрекидно проширивање и продубљивање дечјег искуства, а развитак детета је прилагођавање постојећем друштву. У васпитном процесу дете је у средишту, па се његове снаге морају испољити, интереси се морају остварити, а способности вежбати. Дете поседује четири инстинкта:<br />
Линија 29 ⟶ 31:
* конструктивни<br />
* истраживачки и <br />
* уметнички.
Васпитање не сме формирати дете према одређеним васпитним циљевима, већ има задатак да уклања сметње које би кочиле слободан развој, слободан раст детета. Дете треба да се слободно развија, а васпитање се равна према непроменљивим законима развоја психичких и телесних функција детета. Према томе, Дјуи је један од теоретичара „слободног васпитања“, теорије која има свој корен [[Жан Жак Русо|Русоовим]] ставовима, само што су ови имали у своје време другу друштвену улогу.
Дјуи је противник књишког и вербалног знања и учења. Сматра како је полазни извор знања рад, јер радећи се стичу најсигурнија и најефикаснија знања, вештине и навике. Дакле, рад није само могућност за упознавање теорије. Према Дјуовом мишљењу [[физика|физику]] ће ученици најбоље савладати у радионици и погону, [[хемија|хемију]] у кухињи, [[геометрија|геометрију]] у столарској радионици, [[зоологија|зоологију]] узгајањем домаћих животиња, [[ботаника|ботанику]] радовима у врту, пољу, воћњаку и винограду, а [[историја|историју]] и [[географија|географију]] путовањима.<br />▼
Дјуи велико значење придаје решавању различитих радних задатака, самосталним посматрањима и закључивањима. Противник је организације рада по разредима, наставним часовима и класичне поделе градива на наставне предмете. Све у школи треба подредити ''„јединству и целини искуства“'', па Дјуи захтева да школа припрема дете не за будућност, већ за садашњост. Школа је социјална институција која свој васпитни и образовни рад организује попут људског друштва. Зато и наставу треба засновати на дечјим нагонима, раду и активностима, па негира систематско усвајање знања.<br />▼
▲Дјуи је противник књишког и вербалног знања и учења. Сматра како је полазни извор знања рад, јер радећи се стичу најсигурнија и најефикаснија знања, вештине и навике. Дакле, рад није само могућност за упознавање теорије. Према Дјуовом мишљењу [[физика|физику]] ће ученици најбоље савладати у радионици и погону, [[хемија|хемију]] у кухињи, [[геометрија|геометрију]] у столарској радионици, [[зоологија|зоологију]] узгајањем домаћих животиња, [[ботаника|ботанику]] радовима у врту, пољу, воћњаку и винограду, а [[историја|историју]] и [[географија|географију]] путовањима.
▲Дјуи велико значење придаје решавању различитих радних задатака, самосталним посматрањима и закључивањима. Противник је организације рада по разредима, наставним часовима и класичне поделе градива на наставне предмете. Све у школи треба подредити ''„јединству и целини искуства“'', па Дјуи захтева да школа припрема дете не за будућност, већ за садашњост. Школа је социјална институција која свој васпитни и образовни рад организује попут људског друштва. Зато и наставу треба засновати на дечјим нагонима, раду и активностима, па негира систематско усвајање знања.
== Дела ==
Написао је велики број дела са проблематиком из различитих области филозофије и педагогије:<br />
Линија 47 ⟶ 53:
* Слобода и култура (1939)<br />
* Људски проблеми (1946)<br />
== Литература ==
Заниновић, М., Педагошка хрестоматија, Школска књига, Загреб, 1985.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
| |||