Дако Пуач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
| опис_слике=Дако Пуач
| датум_рођења =[[27. новембар]] [[1919]].
| место_рођења =[[Крушево (Брестовац)|Крушево]], код [[Славонска Пожега (Славонска)|Сл. Пожеге]]
| држава_рођења =<br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти =[[17. децембар]] [[1994]]. ('''75''' год.)
Ред 26:
{{!}}}
}}
'''Дако Пуач Дуле''' ([[Крушево (Брестовац)|Крушево]], код [[Славонска Пожега (Славонска)|Славонске Пожеге]], [[27. новембар]] [[1919]] — [[Београд]], [[17. децембар]] [[1994]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[27. новембар|27. новембра]] 1919. године у селу [[Крушево (Брестовац)|Крушеву]] код [[Славонска Пожега (Славонска)|Славонске Пожеге]]. Основну школу похађао је у [[Стрежевица|Стрежевици]]. Због слабог материјалног стања породице није наставио школовање, већ је остао на селу и бавио се [[земљорадња|земљорадњом]].
 
=== Народноослободилачка борба ===
[[Априлски рат|Капитулацију Југославије]] дочекао је на одслужењу кадровског рока и одмах се вратио у своје село. Већ првих дана оружаног устанка био је повезан с организацијом [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] преко Јове Милановића-Црње и активно деловао у околини [[Бучје|Бучја]] и [[Каменска|Каменске]]. Сарађивао је и с Ћиром Дропулићем, коме је приликом напада на Каменску, [[1941]], дао исцрпне податке о том упоришту. Те јесени ступио је у [[Славонски партизански одред]] и убрзо био унапређен у [[командиркомандант|командира]]а чете. Истакао се у многим борбама, попут напада на [[Горње Врховице]], у борби код [[Њежице|Њежица]] и остало.
 
Средином [[1942]]. године, Пуач је унапређен за команданта батаљона, а иате године и за земника команданта [[Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада|Дванаесте славонске бригаде]]. Тада се истакао у биткама за [[Воћин]]. Приликом другог партизанског напада на то место, бригада је након шест дана опсаде седмог дана потпуно уништила непријатељску посаду. Истовремено су Пуачеви борци одбили и бочни напад непријатељских снага које су пошел у помоћ опкољеним [[Усташка војница|усташама]]. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије.
 
У [[мај]]у [[1943]]. године, Пуач је постављен за команданта [[21. славонска бригада|21. бригаде]] [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. У [[јануар]]у [[1944]], у једном је јуришу код села [[Подворице]] у [[Србија|Србији]] био тешко рањен. Упућен је на лечење у савезничку базу у [[Италија|Италији]], где је остао све до августа исте године. Премда инвалид, Пуач је након повратка у [[Југославија|Југославију]] постао заменик команданта [[47. српска дивизија НОВЈ|47. српске дивизије]], а у [[новембар|новембру]] исте године постављен је за команданта [[24. српска дивизија НОВЈ|24. српске дивизије]]. Након пробоја [[Сремски фронт|Сремског фронта]], његова дивизија се истакла у тешким [[Вировитички мостобран|борбама за Вировитицу]], [[Напад на Копривницу октобра 1944.|Копривницу]] и низ других места у [[Славонија|Славонији]].