Перо Слијепчевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори књижевности… |
|||
Ред 34:
У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век [[1958.]] године, као шеф катедре за немачки језик и књижњвност [[Филозовски факултет у Београду|Филозофског факултета у Београду]].
Сматра се једним од најбољих германиста које је српскa култура икада имала.<ref name="blic13"/>
Уживао је велики углед у своме времену и , као изворни мислилац, вршип снажан утицај у многим областима интелектуалног живота. Слијепчевић је један од најбољих германиста кога је српска наука о књижевности имала. Поред главне германистичке студије о Шилеру, затим расправа о Гетеу, Хакнеу, Томасу Ману, написао је низ историјских прегледа о значајним периодима у немачкој књижевности; расправљао је о ренесанси и просветитељству, о класици, хуманизму... Српску мисао о књижевности Слијепчевић је двоструко унапредио. С једне стране, омогућио је поуздан продор модерних метода у бурне расправе о нашем наслеђу, а с друге увео комбиновани приступ који испитује дијалог различитих цивилизација.
Осим тога, његовом политичком, историјском и културно-просветном раду нема равног не само у тзв. омладинској генерацији пред Први светски рат, већ и уопште у српској култури. Он је и један од најзначајнијих представника Младе Босне. чију ће идеологију и политичке визије уобличити у фактичко-историјски рељеф и притом изрећи и написати најтужније и најлепше речи о јунаштву и жртви њених многих неименованих јунака.
Спајао је европску модерну мисао о уметности са етичким и патријархалним вредностима. Европска култура је представљала ред, рационалност, памет - а домаћа, блиске емоције.
== Књижевна дела ==
| |||