Разговор:Хасанагиница — разлика између измена

Не мислим да се свађам нити сам противан, навео сам и да припада српској књижевности и како сам учио и како и данас уче на Филолошком факултету у Београду, што се види из извора који сам дао из једног семинарског рада и излагања Др. Станише Величковића. У првом јављању мислио сам да помогнем да се реши проблем (неспоразум). Ако се стави као што је написао поменути доктор „Balada Hasanaginica jedna je od najlepših narodnih pesama i prva pesma koja je skrenula pažnju evropske kulturne javnosti na srpsku narodnu poeziju i narodnu književnost uopšte“. Другачије звучи а исто се каже, јер опоненти не могу да протестују и пишу да је бошњачка или хрватска јер не пише ни да је српска, али се подразумева да је тако, а тиме текст ништа не губи. Написана је епским десетерцем као и цела српска епска поезија који Немци после Гетеовог превода Хасанагинице 1775. зову српским [[торхеј]]ом. Све је било тако и у делу „Svetozar Petrović, "Stih", Uvod u književnost, uredili Zdenko Škreb i Ante Stamać, Globus, Zagreb 1986, 320.“ У новије време после 2.000. у Хрватској је промењено мишњење па проф. Миливој Солар који је раније био сагласан са српскохрватском баладом писаној српских трохејом све то поништио пишучи (Milivoj Solar, Književni leksikon (Pisci. Djela. Pojmovi), Matica hrvatska, Zagreb 2007) где каже да се може говорити само о "hrvatskoj i bosanskoj usmenoj baladi" i o "desetercu". Ово сам написао да ме погрешно не схватите. Нећу се више јављати по овом питању. Идем да се пишем о спорту. --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:20, 3. јул 2014. (CEST)