Википедија

Јован Монастерлија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
спољашње везе, порекло + одликовање
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Биографија
| име = Јован Монастерлија
Линија 9 ⟶ 8:
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 166?
| место_рођења = [[Коморан]]
| држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]]
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1706.
| место_смрти = [[Велики Варадин]]
| држава_смрти = [[Хабзбуршка монархија]]
}}
'''Јован Монастерлија''' (166?-[[1706]]), српски подвојвода [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и војни заповедник.
'''Јован Монастерлија''' (16??-[[1706]]), подвојвода [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и војни заповедник. Истакао се у борбама против [[Турска|Турске]], у [[Велики турски рат|Великом бечком рату]] ([[1683]] — [[1699]]). После [[Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда]] за подвојводу [[1691]]. Као заповедник српске милиције, истакао се у [[Битка код Сланкамена|бици код Сланкамена]] [[16. август|16. августа]] 1691. Године [[1697]]. Монастерлија добија заповедништво над [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинском тврђавом]] и задатак да изгради понтонски мост преко [[Дунав]]а. После [[Карловачки мир|Карловачког мира]] 1699. повлачи се и од цара добија имања. У службу поново ступа [[1703]]. када је кнез [[Трансилванија|Ердељ]]а, [[Ференц II Ракоци|Ференц Ракоци]], подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на [[Велики Варадин]], умире од задобијене ране приликом лова.▼
== Порекло ==
После [[Дуги рат|Дугог рата]], део српског становништва из [[Српски Ковин|Српског Ковина]] сели се 1606. године у [[Коморан]]. Ту је неколико њих 1655. добило племићку титулу а међу њима је био и Петар, отац Јованов.<ref name="ah0">{{cite web |url=http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html#_Toc412640842 |title=Порекло Јована Монастерлије|accessdate=04.07.2014 |publisher=Срби у словачкој - (Библиотека Српске културе "Пројекат Растко") - }}</ref>
 
== Војна служба ==
▲'''Јован Монастерлија''' (16??-[[1706]]), подвојвода [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и војни заповедник. Истакао се у борбама против [[Турска|Турске]], у [[Велики турски рат|Великом бечком рату]] ([[1683]] — [[1699]]). После [[Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда]] за подвојводу [[1691]]. Као заповедник српске милиције, истакао се у [[Битка код Сланкамена|бици код Сланкамена]] [[16. август|16. августа]] 1691. Године [[1697]]. Монастерлија добија заповедништво над [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинском тврђавом]] и задатак да изгради понтонски мост преко [[Дунав]]а.<br После [[Карловачки мир|Карловачког мира]] 1699. повлачи се и од цара добија имања. У службу поново ступа [[1703]]. када је кнез [[Трансилванија|Ердељ]]а, [[Ференц II Ракоци|Ференц Ракоци]], подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на [[Велики Варадин]], умире од задобијене ране приликом лова./>
После [[Карловачки мир|Карловачког мира]] 1699. повлачи се и од цара добија имања, а пошто је имао чин подвојводе претпоставка је да се радило о најмање 92 [[Јутро (површина)|јутра]] земље, колико је војводама монархије следовало.<ref name="ah1">{{cite web |url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku |title=Војводама монархије следује 92 јутра земље|accessdate=04.07.2014 |publisher=Српско војно племство у Војној граници 18. века (Историјска библиотека) (<U>ставка бр.19</U>) - }}</ref> <br />
У службу поново ступа [[1703]]. када је кнез [[Трансилванија|Ердељ]]а, [[Ференц II Ракоци|Ференц Ракоци]], подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на [[Велики Варадин]], умире од задобијене ране приликом лова.<br />
1704. године унапређен је у чин пуковника и одликован колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица колајне био је портрет монарха, а на наличју мађарски државни грб.<ref name="kolajna1">{{cite web |url=http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_slv.html#_Toc412640842 |title= Унапређење у чин пуковника|accessdate=04.07.2014 |publisher=Срби у словачкој - (Библиотека Српске културе "Пројекат Растко") - }}</ref><ref name="kolajna2">{{cite web |url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku |title=Колајна на златном ланцу (одликовање) |accessdate=04.07.2014 |publisher=Српско војно племство у Војној граници 18. века (Историјска библиотека) (<U>ставка "Одликовања"</U>) - }}</ref>
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.czipm.org/monasterlija.html Поема "Јован од равнице"] <small>(Центар за истраживање православног монархизма)</small>
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
{{клица-ратник}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Монастерлија”