Лаоник Халкокондил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Лаоник Халкокондил''' ({{јез-грч|Λαονίκος ὁ Χαλκοκονδύλης}}→ [http://vesna.atlantidaforum.com/?p=568]/Лаоникос о Халкокондилес/) потиче из једне племените атинске породице, која је због крвне освете франачког владара око средине [[15. век]]а била приморана да избегне у [[Италија у средњем веку|Италију]]. Лаоник који је, међутим, остао у Грчкој, био је у изузетној прилици да буде непосредни очевидац међусобних борби франачке и грчке господе, као и оних вођених с [[Османско царство|Турцима]]. Као изасланак био је на двору [[Мурат II|Мурата II]] где га је исти својевремено држао у заточеништву; исту судбину доживео је по други пут [[1446.]] г. као изасланик лаконског деспота [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константина Драгаша]]. О његовој даљој судбини не зна се ништа; међутим, зна се да је доживео [[Пад Цариграда (1453)|пад Цариграда]] ([[1453]]) и [[Пад Трапезунта (1461)|Трапезунта]] ([[1461]]).
Као једини Атињанин за којег је византијска историја књижевности чула, Лаоник је написао ''Историју'' (Ίστοριῶν) у десет књига у којима обрађује период [[1298]]—[[1463.]] г. Како истиче немачки византолог [[Карл Крумбахер]] ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; 1856—1909), оно што чини ово дело различитим од оних радова које познаје ранија византијска историографија јесте што овде Византија није више у средишту пажње, него то место преузима [[Османско царство|Турско царство]]. Лаоник не описује агонију грчког царства, нити ситне сплетке и догматске спорове као нпр. [[Нићифор Григора|Григора]] и [[Јован Кантакузин|Кантакузин]], већ огроман замах младог Османског царства које је никло на рушевинама грчких, франачких и јужнословенских господстава. У уводу сасвим оквирно даје приказ светске историје од [[Асирци|Асираца]] до [[13. век]]а. Како оцењује Крумбахер, умеће којим је разложио прелазак од [[Хеленистичка ера|хеленистичке епохе]] ка [[Византијско царство|Византијској држави]], оштро раздвајање појма ''Римљанин'' и ''Ромеј'', као и промишљено излагање покушаја успостављања уније чине његово разумевање вредним сваке хвале. Након што је више у кратким цртама описао Византијско царство с краја 13. века, изложио је замисао како ће да опише јачање турске државе. Тема коју је изабрао да пише је можда једна од најврснијих, али у исто време и једна од најзахтевнијих за које византијска историографија зна. Његови претходници описују догађаје који су потекли из великог центра — [[Константинопољ]]а, и у складу с тим увек му се враћају; централистички систем им је посао учинио лакшим. Што се Лаоника тиче, он је међутим представник оне епохе у којој се предмет византијске пажње удубљује у историју Турака, Франака и Јужних Словена. Фокус се помера ка одговарајућим ослонцима моћи османских властодржаца; војни и политички покрети не потичу више из старе престонице на [[Босфор]]у, него се непрестано смењују: час су уперени на Византију, час на преостале још непокорене делове [[Источна Европа|источне Европе]].
Ред 12:
* -{K. Krumbacher, ''[http://www.archive.org/stream/geschichtederby00ehrhgoog#page/n314/mode/2up Geschichte der byzantinischen Litteratur]'', München 1897, S. 302-305.}-
* -{[[Георгије Острогорски|Г. Острогорски]], ''Историја Византије'', Београд 1998, стр. 437-38.}-
*[http://vesna.atlantidaforum.com/?p=568]
{{клица-историја}}
| |||