Петар Чајковски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Након што је Чајковски дипломирао, Николај, млађи брат Антона Рубинштајна, му је понудио место професора хармоније, композиције и историје музике. Чајковски је врло радо прихватио ту понуду јер се његов отац био пензионисао и изгубио имање. Следећих десет година је био предавач и композитор. Показало се да је посао предавача исцрпљујући па је 1877. године доживео нервни слом. Након једногодишње паузе покушао је да се врати послу предавача али се убрзо повукао са тог положаја. Неко време је живео у Италији и Швајцарској, али се на крају настанио код своје сестре, која је имала посед у непосредној близини Кијева.
 
Чајковски се посвећује оркестарском [[дириговање|дириговању]] након премијере у [[Mосква|Mоскви]] његове[[oпере]] ''[[TcharodyeikaTрноружица]]'' (''Чародейка: the Enchantress/Sorceress'') (1885-7). Након што је превазишао [[глософобија|страх од јавног настyпа]], који га је пратио током читавог живота, самопоуздање му временом расте до те мере да се у потпуности посвећује дириговању својих дела.
 
Чајковски је боравио у [[САД]] током [[1891]], као диригент својих дела на тријумфалној турнеји. [[5. маја]], дириговао је [[Њујоршким симфонијским оркестром]] приликом извођења ''[[Марш Соленел]]'' на отварању [[њујоршког]] [[Карнеги Хола]]. Након те вечери следе извођења његових дела ''Third Suite'' [[7. маја]], и [[а капела]] хорова ''[[Патер Ностер]]'' и ''[[Легенда]]'' [[8. маја]].
 
Само девет дана након премијере његове [[ 6. симфоније]], ''Pathétique Патетична симфонија'', [[1893]], у Санкт Петерсбургу, Чајковски је преминуо (погледајте одељак испод).
 
Неки музиколози (нпр. Милтон Крос, Дејвид Евен) верују да је Чајковски свесно написао Шесту симфонију као сопствени реквијем. Чајковски је сахрањен на [[Tиквин гробљу]] код [[Манастира Александра Невског]] у Санкт Петерсбургу.