Капуера — разлика између измена

'''Капуера''' ({{јез-порт|capoeira}}; енгл. /ˌkæpuːˈɛərə/) или, капуејрапрема (/kapuˈejɾɐ/),правилима капоератраснкрипције илиса транскрипцијскипортугалског капоирајезика, '''капоеира''' ({{јез-порт|Capoeira}}. /kapuˈejɾɐ/) је— [[борилачка вештина]], настала међу [[Африка|афричким]] [[роб]]овима у колонијалном [[Бразил]]у. Опасне борбене технике су камуфлиране у леп, моћан акробатски плес, подржан типичном капуера музиком и песмама које одређују темпо игре, од безопасних размена техника до опасних, снажних удараца.

Постоји много теза које покушавају да дају одговор на питање где је и како настала капоеракапуера: неки облик капоерекапуере је већ постојао у Африци али је у Бразилу попримио садашњу форму и назив; капоеракапуера је настала мешањем афричких народа и њихових култура у руралним деловима Бразила (Салвадор, Рио де Жанеиро)... За сваку од ових теза има много аргумената али се о њима и данас воде полемике.

После ослобођења, црнци у Бразилу су постајали пуноправни грађани. [[1798]]. године од пописаних 1.988.000 црнаца 406.000 је било слободно. Двадесет година касније, [[1818]]. године број слободних црнаца је био 585.000, што је стварало услове за потпуно укидање ропства, што се и десило 1888. године. Од тог тренутка, слободни људи су кренули да насељавају веће градове у потрази за послом. Како посла није било довољно за све, многи од бивших робова су оснивали или су се прикључивали криминалним бандама. Наставили су да се баве капоеромкапуером, која је сада постала повезана са криминалом и активностима које су биле усмерене против владајуће класе. Као резултат тога, капоеракапуера је била забрањена законом ([[1892]]), и онима којима који су је практиковали биле су изрицане велике казне. Игре капоерекапуере су често одржаване на местима одакле је лако побећи, а постојао је и посебан ритам (каваларија) који се свирао у случају да долази полиција. Да би се што лакше сакрили од закона, капуеристи су често имали и по неколико различитих надимака, којим би сакривали своје стварне идентитете. Тај обичај је остао и данас. Скоро сваки капуериста има свој надимак (апелидо). Тај надимак се најчешће добија од стране старијих капуериста и мајстора а обично представља неку физичку карактеристику особе која га носи, стил играња или пак карактерну особину.

КапоераКапуера је призната као национални спорт [[1937]]. године, када је у Салвадору, мајстор Бимба (-{Manoel dos Reis Machado}-) отворио прву школу која је регистрована пред законом. Школа се звала -{Centro de Cultura Fisica Regional}- (Регионални центар физичке културе). Систематизовано учење мајстора Бимбе које је названо -{Capoeira Regional}-, је извршило велики утицај на свет капуере.

[[1942]]. године мајстор Паштиња (-{Vicente Ferreira Pastinha - mestre Pastinha}-), је отворио прву капоеракапуера Ангола школу.

Основно начело капоерекапуере је - противника не треба повредити, него победити. Циљ капоеристекапуеристе није да противника повреди. Он свој ударац карикира не завршавајући га и на тај начин у ходи (кругу) демонстрира своју надмоћ. Напади у Капоерикапуери су углавном ударци ногом, чишћења и ударци главом. Како се у Африци верује, руке служе за креативност а ноге за деструкцију. У капуери постоје и ударци руком али се ретко виђају (галупанте, телефоно...)