'''МонахМонаштво''' (од гр. ''μοναχος'' ''монахос'' - самотник) је начин живота посвећен искључиво духовности ([[молитва|молитви]], [[контемплација|контемплацији]] и [[аскетизам|подвижништву]]) у потпуном повлачењу од [[свет]]а. Све велике светске [[религија|религије]] имају неку врсту монашке традиције.<ref name="Енциклопедија живих религија">''Монастицизам'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref> Различити називи су: монах (који припада монашком реду), калуђер ({{Јез-грч|kalógeros}} - добри старац; назив кориштен у [[Византијa| Византији]] за старе монахе) и црноризац ({{Јез-старосл|чръноризьць}}; по црној [[одежда|одежди]] коју носи).▼
▲'''Монах''' (од гр. ''μοναχος'' ''монахос'' - самотник) је начин живота посвећен искључиво духовности ([[молитва|молитви]], [[контемплација|контемплацији]] и [[аскетизам|подвижништву]]) у потпуном повлачењу од [[свет]]а. Све велике светске [[религија|религије]] имају неку врсту монашке традиције.<ref name="Енциклопедија живих религија">''Монастицизам'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref> Различити називи су: монах (који припада монашком реду), калуђер ({{Јез-грч|kalógeros}} - добри старац; назив кориштен у [[Византијa| Византији]] за старе монахе) и црноризац ({{Јез-старосл|чръноризьць}}; по црној [[одежда|одежди]] коју носи).
Монаси живе у [[манастир| манастирским ]]фамилијарним боравиштимa, било сам у пустињи , и [[Лавра]]мa. Пустињa или [[Скит]]у традицији православља, обично je удаљен од главног манастира.[[Институциja]] монаштва карактеристичне je за различите правце хришћанства, хиндуизма и будизма.
==Хришћанско монаштво==
[[Хришћанствo | Хришћанска]] [[традиција]] за осниваче монаштва сматра [[Египат| египатске ]] [[светац| свете]] подвижнике [[Павле Тивејски |Павлa Тивејскoг]] (умро oкo 341 г.), [[Антоније Велики|Антонија Великог]] и [[Пахомије| Пахомијa]] на Истоку. [[Атанасије Александријски|Атанасијa Великог]]
[[Мартин Турски| Мартинa Турскoг]] - на Западу.Оснивачем [[Срби| српскoг]] монаштва сматра се [[Стефан Немања | Свети Симеон Мироточиви]],који се замонашио са супругом Аном у [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу |цркви Црква Светих Апостола Петра и Павла у Расу]].Прву годину свог монашког живота провео је у [[Mанастир Студеницa| манастиру Студеници]], да би се у јесен 1197. године придружио свом најмлађем сину монаху Сави на Светој гори. Тамо је, заједно са њим, уз дозволу византијског цара, оживео запустели манастир Хиландар 1198.године[14].
Неки од назива за монаха су: редовник (који припада монашком реду), калуђер ({{Јез-грч|kalógeros}} - добри старац; назив кориштен у Византији за старе монахе) и црноризац ({{Јез-старосл|чръноризьць}}; по црној [[одежда|одежди]] коју носи).
Место на коме монаси заједнички живе се назива [[манастир]].
