|
<div style="text-align:center;border-bottom:3px solid #fc0">
Du{ko M. Petrovi}
lirik i satirik
Ro|en 1948. godine u Previji, Ribnik, BiH. [kolovao se u Drvaru i u Beogradu. Liriku i satiru objavljivao u skoro svim zna~ajnijim ~asopisima i listovima srpskog jezika, a ne{to lirike i satire prevedeno je i na jezike drugih naroda.
Knjige:
Oda koja hoda - satiri~na poezija (Zadruga pisaca, Beograd, 1971);
Brod plovi, mi{evi be`e - satiri~na proza (ICS, Beograd 1972);
Na tri konaka odavde - lirika (KZ “Petar Ko~i}”, Beograd, 1975)
Slikovnica za odrasle - aforizmi sa karikaturama Mi}e Miloradovi}a (Novo delo, Beograd, 1987);
Kula od ~lanskih karata - satiri~na poezija (Rad, Beograd, 1990);
Kozerija nostra - podzemlje nebeske Srbije - kozerije (Javnost, Srpsko Sarajevo, 1995);
[ampanjac u tetrapaku - satiri~na poezija (O{i{ani je`, Beograd, 1996), drugo izdanje, s predgovorom Dragana Laki}evi}a (Zadu`bina "Petar Ko~i}", Banja Luka, 1997);
Zvi`duk u pola osam - satiri~ne vesti (Demokratija, Beograd, 1997);
Gde |avo spava - satiri~ne vesti, drugi deo (Demokratija, Beograd, 1997);
Zvu~ni zid – svakodnevnik (Oslobo|enje, Srpsko Sarajevo, 1999);
\avole, Bog t’ ubio - satiri~ne poeme (^igoja {tampa, Beograd, 2002);
Na vr’ brda vrh dr`avni mrda - satiri~na poezija (Knji`evni atelje, Banja Luka - Beograd, 2004);
Je li ikog stid? - stare i nove satire; izbor i predgovor Predrag Lazarevi} (Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Isto~no Sarajevo, 2005);
Radost ljubavi - lirika, knjiga u jednom primerku (Knjizevni atelje, Beograd 2006);
Ona davna ljeta zimus - lirika (Grafomark, Lakta{i, 2007)
Zastupljen:
u Antologiji savremene srpske satiri~ne pri~e (M. Vitezovi}, Beograd, 1979),
u antologiji jugoslovenskog aforizma Ta pametne (@. Petan, Ljubljana, 1983),
u "antologiji" Bela knjiga (zbornik nepodobnih ljudi i ideja po mi{ljenju Ideolo{ke komisije CK SK Hrvatske, Zagreb, 1984),
u antologiji Nova srpska satira (M. Pajovi}, Beograd, 1987),
u antologiji Novi srpski aforizam (M. Dor, Grac-Be~-Keln, 1988), u Je`evoj ~itanci (D. Laki}evi} - N. Rudi}, Beograd, 1990),
u antologiji Vrag i {ala - pola stole}a srpskog aforizma (V. Teofilovi}, Beograd, 2000).
Prvo samostalno knji`evno ve~e imao u beogradskom Domu omladine 13. novembra 1970.godine; naslov: Zmijama je vreme da ujedaju (po stihu knjige lirike Na tri konaka odavde), gosti: Rada \uri~in, Desa Gli{i} i Milovan Vitezovi}; za klavirom Boris Bizeti}.
Pisao za radio i televiziju: Pono}ni tip-top kabare, Radio Beograd (1970-1973), urednik Dragan Aleksi}; Studio B, i radio i tv, vi{e puta i na vi{e na~ina, ali uvek u uredni{tvu Milorada Roganovi}a (1990-2004). Napisao tv seriju petominutnih emisija Gun|am po ku}ama; glumila Maja Kolund`ija, TV Republike Srpske (Banja Luka, 2005).
Napisao scenario za satiri~ni kabare Novi Sad ili nikad - po svojim i tekstovima Radivoja Boji~i}a, Milovana Vr`ine, Aleka Marjana i Milenka Pajovi}a; muzika: Miroljub Aran|elovi} Rasinski; re`ija: Radoslav Zlatan Dori}; Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad, 1989.
Komediju Bra}o i sestre (satiri~na pastorala) objavila je “Etna”, elektronski ~asopis za satiru, u leto 2006.
Napisao i:
O signalizmu, ili o pesni~koj nemo}i, uzgred > esej-polemika povodom tre}e izlo`be signalizma (v.“Politika”, 24. jula 1975).
Srpska satiri~na knji`evnost > uvodna re~ na jubilarnom, dvadesetom "Novogodi{njem satirikonu" u Zadu`bini Ilije M. Kolarca, 29. 12. 2000. (v."Politika", Bo`i}ni dodatak, 6. januar 2001. godine).
Savremeni srpski aforizam > re~ na Okruglom stolu o srpskom aforizmu, Pljevlja, jun 2002. (v. ~asopis “Krajina”, br. 6, Banja Luka, prolje}e 2003).
Dug Davidu [trpcu (Petar Ko~i} - uzor knji`evnom i politi~kom uverenju) > re~ na uru~enju "Ko~i}eve nagrade", Banja Luka, Banski dvor 24. avgusta 2002 (v. “Politika”, dodatak “Kultura–umetnost–nauka” III, 31. 8. 2002).
Na{e vuzlaste demokratije (po ponovnom ~itanju tri Ko~i}eva pisma iz Crne ku}e) > esej, v. revija “Zmijanje”, str. 34, Banja Luka, avgust 2006.
Na~inio antologiju satiri~nog aforizma Republike Srpske: Led je probijen! Uska~ite. Izd. Bina, Banja Luka, 2005).
Dobio vi{e knji`evnih nagrada, prva je Nagrada UNESKO za satiri~nu poeziju (Beograd, 1971), a najve}a Ko~i}eva nagrada (Banja Luka, 2002).
Dobio i nagradu Dimitrije Davidovi} za ure|ivanje ~asopisa “O{i{ani je`” (Beograd, 1992).
Osnovao i ure|ivao studentski ~asopis za humor i satiru Stradija, Beograd, 1971-1972, izdava~: Savez studenata Beograda. Stradija je vi{e puta zabranjivana, a posle zabrane 13. broja i presude (sudija Ljubomir Radovi}) da se svi primerci spale, Univerzitetski odbor SSB je raspustio redakciju i ukinuo ~asopis.
Kao mnogo manje mlad, osnovao i ure|uje ~asopis Otad`bina, glasilo Srba iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasejanja (od 2002) i ~asopis @aoka, srpski satiri~ni godi{njak (od 2003).
@ivi u Beogradu i u Banja Luci kao slobodan umetnik.
<>
Poezija je kad ume{ lepo da ka`e{ - ako ima{ {ta.
(D.M.Petrovi}, 1996)
<>
Granica
Na Drini granica
ko po sred srca!
- Oru`je neko imate li? - pita.
]utim.
Ne vjerujem da se ~ujem:
jedan narod u dva krika!
- Oru`je neko imate? - opet }e.
Gledam.
Ne vjerujem da nas vidim:
jedan narod na dvje strane!
- Oru`je neko?! - viknu.
- Imam! - rekoh. - Jezik je moje
jedino oru`je,
ali da znate:
i kad bi ga i{~upali,
ne bi me razoru`ali!
Na Drini je granica
ko po sred srca...
Prelazim je i prolazim,
{vercujem ljubav -
s jedne na drugu stranu.
(1994)
Du{ko M. Petrovi} je do{ao u Beograd sa pesnikom u du{i, uveren da mu je ~a{a meda na dohvat ruke. Do{ao je da na Beogradskom univerzitetu, skra}eno BU, do`ivi i studentsku 68. godinu kao pripadnik generacije koja je odbila da duguje prethodnim generacijama i koja je od dru{tva tra`ila sve, a dobila batine na podvo`njaku beogradskom i vol{ebni ute{iteljski govor velikog do`ivotnog me{etara; tako je dobila i po glavi i po du{i. Modrice na du{i i istine do kojih se po~elo dolaziti i do kojih se moralo do}i, bez obzira na njihovu ~uvanost i ~uvare, u~inile su da se u Du{ku M. Petrovi}u, kao eti~ki korektiv, pojavio i satiri~ar. Satiri~ar je Du{ka M. Petrovi}a uspravljao i ispravljao u `ivotu, vodio ga u izgledne prilike da do|e do istine i uvaljivao ga u jo{ izglednije neprilike zbog njih, ali nikada nije iz njega istisnuo pesnika... Posledica svega ovoga jesu Petrovi}eve knjige, u kojima je preovladavao ~as pesnik, ~as satiri~ar.
Du{ko M. Petrovi} peva o onome u {ta smo verovali i kako smo verovali. Peva o onome u {ta smo morali verovati, mada nam ni potomstvo ne}e verovati da smo u to verovali i da smo ba{ u to morali verovati. To su pesme o tome kako smo postizali ono {to je bilo nemogu}e posti}i, pa smo tako stekli nemogu} `ivot, dok je pravi `ivot tekao i ostajao mimo nas... To su pesme o tome kako smo se ogra|ivali od najbli`ih, od prijatelja, od drugova, podi`u}i nove zidove na koje }e do}i nove slike velikog i obo`avanog vo|e... To su pesme pune aluzija koje raspr{uju sve velike iluzije kojima smo bili zatrpani, kojima smo gajili velike nade i postigli apsolutno bezna|e. To su pesme o rasprodaji zemlje za saksije i za ku}e cve}a.
"Kula od ~lanskih karata" postaje istorijska razvalina koja }e ko zna koliko pritiskati "na{u jadnu zemlju" (kako ju je jo{ Dis jednom nazvao). Ova knjiga }e ~uvati uspomenu na to vreme i bi}e neprolaznija od svega onoga o ~emu je u njoj pevano.
Milovan Vitezovi} (“Politika”, dodatak “Kultura–umetnost–nauka”,1990)
Nekoliko je slojeva u Petrovi}evoj poeziji: sloj satire, u prvom redu, ali i lirskog, zatim sloj `estokog cinizma, grotesknog. U povezivanju i pro`imanju tih slojeva upravo i le`e glavne odrednice ove poezije.
Gojko Bo`ovi} (iz recenzije knj. “[ampanjac u tretrapaku”, 1997)
^as neprikriveno i iskreno sentimentalan, ~as duhovito ironi~an i samokriti~an, ~as lak i popularan, a ~as, kao |oja, dubok i mudar u maniru Davida [trpca, subjekat Petrovi}eve poezije ima potrebu da se napri~a - zavetnim jezikom predaka koji kao da nestaje, o svetu i vremenu koji kao da se zauvek gube i o ose}anju ljubavi i pripadanja koje kao da zauvek i{~ezava.
Nad svim ovim pesni~kim pri~ama, koje se kao kadrovi reminiscentnog filma smenjuju, lebdi du{a ko~i}evskih i }opi}evskih "zanesenih dje~aka" - zalutalih u jo{ stra{nije i poraznije vreme.
Du{a je glavni junak ove poezije. Zato poezija Du{ka M. Petrovi}a nije samo hronika pesnikovog zavi~aja i zapadnog srpstva, niti pesni~ka, politi~ka, satiri~na istorija, nego svedo~anstvo o senzibilnosti pesnika - potomka Ko~i}evih junaka i zemljaka.
Lirika i humor prelaze u sarkazam i satiru - bez milosti, koje nema ni za Petrovi}ev zavi~aj, ni za njegove zato~nike u koje spada i na{ pesnik.
Dragan Laki}evi} (“Knji`evna Krajina”, 1997)
Svakodnevnik je (ana)hronika "hroni~nog vremena", odnosno milenijuma iz ~ijeg pje{~anika pada crno zrnje. Petrovi} je (ana)hroni~ar, raspisni~ar ~ija olovka drhturi nad ~ovjekom u nevremenu, nad sveop{tim rasapom i onom sioranovskom, najavljenom "op{tom istorijom propadanja". Svaki Petrovi}ev (i na{) dan je "dan du`i od vijeka"! Njegova "svakodnevna re~enica" je "kardiografska krivulja", slika infarktnog stanja srca vremena.
Milenko Stoji~i} (“Oslobo|enje”, 1999)
Petrovi} grabi da zapi{e - doga|aja ima previ{e, svaki mo`e biti presudan. On zna da }e njegov dnevnik neko ~itati - pi{e ga i za novine, i za budu}nost, ali najvi{e za sebe: monolog odgovornog osetljivog srpskog pesnika. . . Da je ovo pisao kakav stranac, na engleskom ili na nema~kom jeziku, bio bi pred svetskim ~itaocima moderan roman o apsurdu postojanja, apsurdu mo}i, apsurdu zlo~ina na vrhuncu iskustva i razvoja ~ove~anstva. U njemu - zgusnuto lice i nali~je: gr~, nemir, u`as, zlo~in i kazna, odgovornost, otpor, plemenitost. . . ^e`nja za pravdom i istinom.
Na zapadu bi to bio svetski hit.
Avaj, "Zvu~ni zid" pisao je Srbin: ovo ostaje srpska knjiga, a Srbi i "Gorski vijenac" lako zaboravljaju. U srpskim knjigama vrline postaju mane. Dobijaju posprdna imena: mitomanija, nacionalizam, bole}ivost, dr`avotvorne tlapnje.
Dragan Laki}evi} (“NIN”, 1999)
U spoju duhovitosti i duhovnosti Petrovi} je raskrinkao mnoge na{e li~ne sklonosti, me|u kojima ignorantski odnos prema pameti, kukavi~no samozatajivanje svoga pred drugima, poriv pohlepe i ta{tine nisu na poslednjem mjestu. Najdrasti~nije, najsurovije metafore ostale su, me|utim, za identifikaciju prostora srpskih zemalja i tzv. geopoliti~kog polo`aja srpstva.
Branko Milanovi} (iz recenzije knj. “\avole, Bog t’ ubio”, 2002)
U pesniku je progovorio nacionalni inat, pa je posledice podmukle upotrebe osiroma{enog uranijuma proglasio za neslu}ene mogu}nosti napretka, ~iji }e nosioci biti nakaze. Strah od budu}nosti ozra~enih motivisao je Petrovi}a da kreira sarkasti~ne prizore potencijalne apokalipse i prika`e ih kao izlaz iz siroma{tva i zaostalosti...
Knjiga "\avole, Bog t' ubio" u su{tini je tragedija u satiri~nom ruhu. Slika aktuelnog trenutka srpstva, koja je u njoj data, krajnje je pesimisti~na. Samo satiri~ni pristup temi uliva nadu da izlaz, ipak, postoji. Kada ne bi bio ube|en da se stvari, jo{ uvek, mogu menjati na bolje, Du{ko M. Petrovi}, ~ija su dela u najve}em broju motivisana iskrenim rodoljubljem, ne bi izvr{io udar na tragi~nu situaciju u kojoj se, opet, na{ao njegov narod. Dakle, u knjizi "\avole, Bog t' ubio" sve je sumorno osim satire, koja na momente prelazi u sarkazam. Ona je kakav-takav kompas na nesigurnoj pu~ini srpske stvarnosti.
Predrag Lazarevi} (u predgovoru knj. “\avole, Bog t’ ubio”, 2002)
U svemu {to je satiri~no pisao, Du{ko M. Petrovi} se odre|ivao spram vlasti. Ona je u njegovim satirama uvek aktuelna. Bio je, naravno, za promene, i odmah posle njih protiv promenioca. Bio je protiv svepartijskog jednoumlja i vladaju}e crne liste. Ostao je protiv svih jednoumlja, na koje se ono partijsko podelilo, i protiv umno`enih crnih lista, i vladaju}ih i opozicionih. Pisao je direktno, vi{e od dozvoljenog, i za to je bio nagra|ivan zabranama, visokim mestima na crnim listama i materijalno kompenzovan u komitetskim, prvo, i vi{estrana~kim internim materijalima, potom. Ma koliko da je direktno pisao, njegovo pisanje je imalo univerzalnu dimenziju, onoliko koliko je na{a nesre}a u~injena istorijski univerzalnom i koliko se zaslu`ni za nju istorijski nadovezuju u lanac ~iji tajni zveket odzvanja u nama, po{to nam je njime du{a okovana.
Du{ko M. Petrovi} je pisao o kockanju sa ~lanskim kartama i o adutima iz partija (gde se ~ipovalo narodnim nadama, dok je cela zemlja potovana, repotovana i supotovana, dok nije razvu~ena nas me|unarodnoj piksli), o pravljenju nove vavilonske kule od ~lanskih karata, koja se kulovski sru{ila sa pome{anim jezicima iz jednog jedinog, izja{njavao se protiv sankcija na svaku suvislost, iskazivao se odlivima razuma i mo`danim podlivima, o debelom mesu u glavama glavate gospode izro|ene iz drugova, u{u{kanih u tapacirane savesti, koji su stvoritelji i protagonisti stra{nog srpskog svakodnevlja - sveop{te zaludnosti, dignute na najvi{i nivo, o nemanju izbora: sa takvim izabranima, svi izbori su elementarne nesre}e.
Lirska priroda Du{ka M. Petrovi}a izdvaja ga iz reda savremenih evropskih satiri~ara. On u svoje zapise ne unosi karakterisiti~nu goropadnost satiri~ara, iako je u njima prisutna bespogovornost, ve} ih ~ini du{evnim, kao da su uz uzdah pisane. Tako smo u njemu dobili jedinstvenog pisca satiri~nih elegija, i, ~itaju}i ih, vi{e od gneva `alimo sebe.
Milovan Vitezovi} (“Politika, dodatak “Kultura–umetnost–nauka”, 2006)
'''подебљан текст''''''подебљан текст'''<div style="text-align:center;border-bottom:3px solid #fc0">
<div style="float:left;width:32%;font-weight:bold;background-color:#ff9;color:#000;padding:.3em 0;border:2px solid #fc0;border-bottom:0;font-size:130%">1. [[Википедија:Добродошли|Добро дошли]]</div>
<div style="float:left;width:32.5%;padding:.3em 0;margin:2px 2px 0">2. [[Википедија:Добродошли 2|Научите да уређујете]]</div>
|
