Као господар Наблуса Филип је постао један од најутицајнијих барона у краљевини. Краљица [[Мелисенда Јерусалимска|Мелисенда]] ({{јез-ен|Melisende, Queen of Jerusalem}}) га је 1144. послала да ослободи [[Пад грофовије Едесе|Едесу]] али је стигао након пада града. По доласку [[Други крсташки рат|Другог крсташког рата]] Филип је учествовао на скупу у граду [[Ако (град)|Акоу]] где су његов и сви други матични баронати укинути и где је донесена одлука о [[Опсада Дамаска (1148)|нападу]] на [[Дамаск]] који се завршио неуспехом.
== Господар Јорданије ==
Током [[јул]]а [[1161]]. Мелисенда умире и власт прелази на њеног сина [[БодуинБалдуин III Јерусалимски|Бодуина III]]. Филип је своје поседе у Наблусу заменио са Бодуином очекујући да добије титулу [[Господство Трансјордан|Господар Јорданије]]. Бодуин је ово желео јер је са овим територијама повратио власт у јужном делу царства али је вероватно желео и да територије источно од реке [[Јордан (река)|Јордан]] осигура са лојалним бароном. Бодуин III умире [[1163]]. и наслеђује га његов брат [[Алмарик I од Јерусалима]] са којим је Филип имао пријатељске односе. Заједно одлазе у напад на [[Египат]] [[1167]]. који се завршава неуспехом делом због тога што су Темплари као целина одбили да учествују у нападу. Након смрти [[Бертран де Бланшфор]]а [[Амалрик I Јерусалимски|Алмарик]] врши притисак на ред да на место великог мастора дође Филип де Мили што му успева и он [[1169]]. стаје на чело реда. Краљ је сада имао подршку темплара у новом нападу на Египат али је на крају ипак морао да се повуче. Из разлога који су и данас непознати [[1171]]. поднео је оставку на место великог мајстора и придружио се Алмарику на путу у [[Цариград]] као би након неуспшне инвазије на Египат повратили добре односе са [[Византија|Византијом]]. На том путу он је и умро 3.априла не стигавши у Цариград. На челу реда наследио га је [[Одо де Сан Аман]].
