Семјон Тимошенко — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod; козметичке измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 28:
До краја Грађанског, и [[Пољско-совјетски рат|Пољско-совјетског рата]], Тимошенко је постао командант коњице Црвене армије. Затим је, под Стаљином, постао командант Црвене армије у [[Белорусија|Белорусији]] (1933.); у [[Кијев]]у (1935.); у северном [[Кавкаске планине|Кавказу]] а затим [[Харков]]у (1937.); и поново у Кијеву (1938). 1939, му је дата команда над целим регионом западне границе, предводио је [[Украјински фронт]] током [[инвазија на Пољску (1939)|совјетске окупације источне Пољске]]. Такође је постао члан [[Централни комитет|централног комитета]] Комунистичке партије. Као веран пријатељ, Тимошенко је преживео Стаљинову [[Велика чистка|Велику чистку]].
Јануара 1940, Тимошенко је преузео команду над совјетским армијама које су се бориле у [[Финска|Финској]] током [[Зимски рат|Зимског рата]]. Рат је почео новембра претходне године, команду је очајно водио
Тимошенко је био способан, иако традиционалистички војни командант, који је упркос томе видео хитну потребу за модернизацијом Црвене армије. Надвладавши опозицију других, још конзервативнијих официра, започео је механизацију Црвене армије, и производњу више тенкова. Такође је поново увео традиционалну оштру дисциплину царске руске војске.
Када су Немци извршили инвазију на Совјетски Савез, јуна
У мају 1942, Тимошенко је, са 640.000 војника, организовао [[Друга битка за Харков|противофанзиву код Харкова]]. Након почетних совјетских успеха, Немци су узвратили ударац, зауставивши офанзиву. Иако су Тимошенкове акције успориле немачко напредовање ка [[Волгоград|Стаљинграду]], морао је да прихвати одговорност за неуспех у одбацивању немачких снага.
|