Семјон Тимошенко — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (uvod; козметичке измене)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
До краја Грађанског, и [[Пољско-совјетски рат|Пољско-совјетског рата]], Тимошенко је постао командант коњице Црвене армије. Затим је, под Стаљином, постао командант Црвене армије у [[Белорусија|Белорусији]] (1933.); у [[Кијев]]у (1935.); у северном [[Кавкаске планине|Кавказу]] а затим [[Харков]]у (1937.); и поново у Кијеву (1938). 1939, му је дата команда над целим регионом западне границе, предводио је [[Украјински фронт]] током [[инвазија на Пољску (1939)|совјетске окупације источне Пољске]]. Такође је постао члан [[Централни комитет|централног комитета]] Комунистичке партије. Као веран пријатељ, Тимошенко је преживео Стаљинову [[Велика чистка|Велику чистку]].
 
Јануара 1940, Тимошенко је преузео команду над совјетским армијама које су се бориле у [[Финска|Финској]] током [[Зимски рат|Зимског рата]]. Рат је почео новембра претходне године, команду је очајно водио [[Климент Ворошилов]]. Под Тимошенковим вођством, Совјети су успели да се пробију кроз финску [[Манерхајмова линија|Манерхајм линију]] на [[Карелијски теснац|Карелијском теснацу]], што је Финску приморало да прихвати мир у марту. Тимошенкова репутација је порасла, и постао је [[народни комесар]] за одбрану, и [[Маршал Совјетског Савеза]] у мају.
 
Тимошенко је био способан, иако традиционалистички војни командант, који је упркос томе видео хитну потребу за модернизацијом Црвене армије. Надвладавши опозицију других, још конзервативнијих официра, започео је механизацију Црвене армије, и производњу више тенкова. Такође је поново увео традиционалну оштру дисциплину царске руске војске.
 
Када су Немци извршили инвазију на Совјетски Савез, јуна [[1941]], Стаљин је преузео позицију комесара за одбрану, и послао је Тимошенка на [[Совјетски централни фронт|Централни фронт]], да спроведе борбено повлачење од границе ка [[Смоленск]]у. Претрпљени су огромни губици, али је Тимошенко успео да сачува доста војника за [[битка за Москву|одбрану Москве]]. У септембру је пребачен у [[Украјина|Украјину]], где је Црвена армија претрпела губитке који су износили 1,5 милион, у обручу код [[Умањ|Умана]] и [[Кијев]]аКијева. Овде је Тимошенко успео да стабилизује фронт.
 
У мају 1942, Тимошенко је, са 640.000 војника, организовао [[Друга битка за Харков|противофанзиву код Харкова]]. Након почетних совјетских успеха, Немци су узвратили ударац, зауставивши офанзиву. Иако су Тимошенкове акције успориле немачко напредовање ка [[Волгоград|Стаљинграду]], морао је да прихвати одговорност за неуспех у одбацивању немачких снага.
1.572.075

измена