Димитрије Ђурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 25:
== Официрско напредовање ==
У чин [[поручник]]а унапређен је [[30. август]]а [[1862]]. године. [[Капетан]] 2. класе је постао [[1. јануар]]а [[1872]], а [[капетан прве класе|капетан 1. класе]] [[27. април]]а [[1873]]. [[Мајор]]ски чин је стекао [[10. март]]а [[1876]]. а потпуковнички чин [[10. новембар|10. новембра]]
== Војна служба ==
По завршеној Артиљеријској школи, првим распоредом одређен је за водника у 2. батаљону Стајаће војске. Од [[5. фебруар]]а [[1867]], после повратка из иностранства одређен је на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Генералштабни официр Београдске окружне војске био је од [[4. март]]а [[1868]]. године. [[Фебруар]]а [[1869]], ради набавке шињела за српску војску, послат је у [[Руска Империја|Русију]]. За главног интенданта целокупне војске постављен је [[10. мај]]а [[1876]], а [[22. новембар|22. новембра]] исте године премештен је за начелника Економског одељења Министарства војног. Од [[мај]]а
Први пут министар војни постао је у кабинету [[Сава Грујић|Саве Грујића]], у времену од [[22. фебруар]]а. до [[16. март]]а [[1890]]. године. Затим је, кратако, поново био на месту управника Војне академије. Са овог положаја, по други пут, понео је портфељ министра војног. Било је то у кабинету Николе Пашића, од [[21. март]]а [[1892]]. до пада ове владе, [[9. август]]а исте године.<ref name="Generali">{{Cite book| author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод| year=2003|id=ISBN 86-335-0142-2|pages= 88-92}}</ref>
|