Разговор:Царство Симеона Уроша — разлика између измена

{{цитат|На другом крају Српске државе положај цара Уроша много је нејасан. Област Река (Флуминарија) у Арбанији, која се простирала од Бојане на северу до Војуше на југу, са изузетком Драча, који је био поданик Анжујаца, била је за време рата са Дубровником '''у оквиру Српског царства'''. Када је предузела економску блокаду против Српске државе, Дубровачка општина је забранила својим трговцима да возе со у „у област Река и земље подчињене краљу Рашке“. Ово подручје савременици су и две године касније сматрали као територију српске државе. „Ви знате да не држите и не поседујете речену област Река – поручила је марта 1363. Дубровачка општина Драчанима – већ је држи српски цар... }}

{{цитат|Цар Симеон је постављао васељенске судије; Грку Јовану Архонтици, свом верном властелину доделио је титулу великог дукса, а на високо достојанство деспота уздигао два арбанашка феудалца Ђина Буја и Петра Љоша. Није познато да ли је цар Урош или цар Симеон доделио титулу севастократора Блажу Матарангу. У сваком случају, Симеон је иступао са свим прерогативима царске круне, али '''друго је питање у којој је мери могао да наметне своју личност'''...Он се 1366. потписао као господар Ромеја и Срба и целе Албаније, али је његова власт у Епиру постепено слабила, Арбанашка властела умела је да искористи победу над деспотом Нићифором II, те у западном делу државе само град Јањина није био под њеном влашћу, јер је цар Симеон тамо поставио свог зета Тому Прељубовића.}}

{{цитат|Претходна краткотрајна српска власт једва да је оставила трага, те је '''Симеон успостављао власт на старим темељима''' задржавајући византијске установе и управне органе.}}