Живана Антонијевић — разлика између измена

'''Живана Антонијевић''' или '''Слепа Живана''' (умрла у [[Земун]]у [[1828]]) била је прва међу слепим женама певачицама и спада у ред највећих [[Вук Стефановић Караџић|Вукових]] певача. Подучавала је друге слепе жене певачком занату. Њена ученица била је слепа Јеца (право име Јелисавета Марковић), такође познат Вуков певач. Претпоставља се да се Вук са Живаном срео [[1815.]] године. Он је објавио седам њених песама: ''Како се крсно име служи'', ''Ко крсно име слави оном и помаже'', ''Марко Краљевић и Алил-ага'', ''Марко Краљевић и дванаест Арапа'', ''Љутица Богдан и војвода Драгија'', ''Вучко Љубичић'' и ''Наход Момир''. Неке њене песме спадају у врхунска дела нашесрпске народне епике, нпр. ''Смрт војводе Кајице'' и ''Иво Сенковић и ага од Рибника''.