Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Викитранс}} '''Транскрипција имена из руског у српски језик''' већином је једноставна и уједн… |
омаших претпреглед |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Викитранс}}
'''Транскрипција имена из руског у српски језик''' већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем [[Руски језик|руског језика]] сличан је оном српског, а српска и руска језичка култура у међусобним су везама практично од свог настанка. Не само што је руски језик непосредни извор за стварна руска имена, него и посредник у уобличавању имена са историјског простора некадашње [[Русија|Русије]] и [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], посебно [[Украјина|Украјине]] и [[Белорусија|Белорусије]] (о томе в. [[Википедија:Транскрипција са словенских језика|овде]]).
Линија 5 ⟶ 6:
Начелно узето, српско уобличавање руских имена не полази од [[Гласовна транскрипција|фонолошке транскрипције]], од гласовне структуре имена у данашњем руском изговору, него од једног старијег стања руског језика, одраженог у писму и правопису, који је у великој мери конзервативан и историјски. У том правопису огледа се старији лик речи, који често представља исходни праруски облик, који важи и за два друга источнословенска језика — [[Украјински језик|украјински]] и [[Белоруски језик|белоруски]]. Дакле, српски транскрипт првенствено одговара руском праоблику, као уосталом и руски транскрипт ''Белград'' за [[Београд]].
Наравно, ослањање на писмо условљава занемаривање три битне позиционо условљене промене руских гласова. Занемарују се обезвучавање сугласника на крају речи, промене (редукција) самогласника везане за неакцентоване слогове и умекшавање сугласника испред вокала предњег реда (''е, и''). Од треће одреднице, додуше, име неких одступања, о чему ће даље бити речи. Ове три појаве не уочавају се ни у руском писму, тако да основни поступак није утврђивање изворног изговора и проналажење најближих српских еквивалената, већ пресловљавање руске ћирилице. Тако постоје облици типа [[Псков]], [[Новгород]], [[Волгоград]], [[Москва]], [[Синељниково]], а не на пример ''Пскоф, Новгарат, Валгаграт, Масква, Сињељњикава'', до којих би доводило опонашање изговора
Захваљујући овом поступку ослоњеном на писмо, у именима се лакше уочава њихова међусобна веза, као и сродни словенски форманти, што би у фонолошки надахнутом писању често било замагљено (нпр. важи однос река [[Волга]] – Волгоград, док би се у „Валгаграт“ замаглила и веза с именом ''Волга'' и са српском речју тј. формантом ''град'').
== Литература ==
| |||