Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
омашка |
Нема описа измене |
||
Ред 43:
* '''-{щ}-''' — транс. '''шч''' (рус. -{Щедрин, Селищев, Щепкин}- — ''Шчедрин, Селишчев, Шчепкин'')
Српском наставку ''-ић'' из презимена одговара наставак ''-{-ич}-'' из руског језика, тако да се раније обично подешавао: Лав Николајевић Толстој. Данас се, међутим, као норма задржава наставак ''-ич'': [[Лав Толстој|Лав Николајевич Толстој]]. Српска имена из дијаспоре, пак, писаће се како стварно и гласе: [[Михаил Милорадовић|Милорадовић]] и слично. Није оправдано ни залагање појединих слависта да се ''-{щ}-'' замењује гласовно ближим ''шћ'' уместо нормираним ''шч''. Други облик је већ ушао у обичај, а и више погодује као општија источнословенска замена. Остала слова преносе се без измене, с тим што се обично [[Једначење сугласника по звучности|гласови једначе по звучности]]: Обрасцов (рус. ''-{Образцов}-''), Мерешковски (рус. ''-{Мережковский}-''), [[Витепск]] (рус. ''-{Витебск}-'').
Мекоћа руских сугласника, у писму означена танким јером (''-{ь}-'') или графемама ''-{я, ю, ё}-'', у српском транскрипту се уочава само у предвокалском положају: Захарјин (''-{Захарьин}-''), Вјатка (''-{Вятка}-''). У осталим позицијама се занемарује, јер је правилно и није могуће означити: Дјатково (''-{Дятьково}-''), Вјазма (''-{Вязьма}-''). Међутим, ако је умекшани сугласник ''-{н, л}-'', не постоји препрека да у српском буде ''њ, љ''. Отуда је грешка писати ''Казан, Тјумен'' уместо [[Казањ]] (''-{Казань}-''), [[Тјумењ]] (''-{Тюмень}-''). У изузетним случајевима обележава се и мекоћа испред ''-{е}-'', а умекшано ''-{т, д}-'' постаје ''ћ, ђ''.
== Литература ==
| |||