Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена

{{Викитранс}}

'''Транскрипција имена из руског у српски језик''' већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем [[Руски језик|руског језика]] сличан је оном српског, а српска и руска језичка култура у међусобним су везама практично од свог настанка. Не само што је руски језик непосредни извор за стварна руска имена, него и посредник у уобличавању имена са историјског простора некадашње [[Русија|Русије]] и [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], посебно [[Украјина|Украјине]] и [[Белорусија|Белорусије]] (о томе в. [[Википедија:Транскрипција са словенских језика|овде]]).

** исто '''-{лья, лью, нья, нью}-''' транс. '''ља, љу, ња, њу''' (рус. -{Ульянов, Ильюшин}- — ''Уљанов, Иљушин'')

* '''-{ле, ли, не, ни}-''' — транс. '''ле, ли, не, ни''' (рус. -{Леонид, Сахалин, Невский}- — ''Леонид, Сахалин, Невски'')

** формант '''-{-лев}-''' об. транс. '''-љев''' (рус. -{Василев, Яковлев, Королев}- — ''Васиљев, Яковљев, Корољев'')

** формант '''-{-нев}-''' об. транс. '''-њев''' (рус. -{Брежнев, Конев, Тургенев}- — ''Брежњев, Коњев, Тургењев'')

* '''-{щ}-''' — транс. '''шч''' (рус. -{Щедрин, Селищев, Щепкин}- — ''Шчедрин, Селишчев, Шчепкин'')

 

Мекоћа руских сугласника, у писму означена танким јером (''-{ь}-'') или графемама ''-{я, ю, ё}-'', у српском транскрипту се уочава само у предвокалском положају: Захарјин (''-{Захарьин}-''), Вјатка (''-{Вятка}-''). У осталим позицијама се занемарује, јер је правилно и није могуће означити: Дјатково (''-{Дятьково}-''), Вјазма (''-{Вязьма}-''). Међутим, ако је умекшани сугласник ''-{н, л}-'', не постоји препрека да у српском буде ''њ, љ''. Отуда је грешка писати ''Казан, Тјумен'' уместо [[Казањ]] (''-{Казань}-''), [[Тјумењ]] (''-{Тюмень}-''). У изузетним случајевима обележава се и мекоћа испред ''-{е}-'', а умекшано ''-{т, д}-'' постаје ''ћ, ђ''.

 

 

Примећује се да умекшавање испред ''-{е, и}-'' не искоришћава близу меког сугласника или два пута у истој речи. Језички осећај изражава дисимилациони отпор према могућим ликовима ''Њижњи, Њељидово, Јењисеј, Љењин, Каљињин, Раскољњиков, Јељенкин''. Тај отпор такође прихватљивијим (а уз то и правилним, односно изузецима) чини облике типа Северјанин (''-{Северянин}-'') уместо ''Северјањин'', иако је ''-њин'' иначе усвојено. Зато се не могу прихватити предлози појединих слависта да се меко ''-{л, н}-'' редовно преносе као ''љ, њ''. Боље је, дакле, задржати као начело норму да се ''-{л, н}-'' не мењају испред ''е, и'', али и уз то наведена одступања, јер не треба прекрајати већ усвојени узус.

 

== Литература ==