Армијски генерал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 17:
У [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|војсци Краљевине Србије]] овај чин уведен је први пут изменама у закону о ''Устројству војске'' из [[1886]]. године, које су донете [[1900]]. године. Тада је уз постојећи генералски чин уведен виши степен, чин армијског генерала. У овај чин је унапређен само [[Милан Обреновић|Краљ Милан]], ''за заслуге у реформи војске'' и само он га је носио. У том периоду армијски генерал је био највиши и почасни чин. Смрћу краља Милана [[1901]]. године, чин армијски генерал је укинут a уведен је нови највиши ратни чин [[Војвода (војни чин)|војвода]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=8-9}}
 
Чин армијског генерала поново је уведен у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] као као трећи генералски чин и постојао је од [[1923]]. до [[1945]]. године. Уведен ''Законом о војсци и морнарици'' од [[19. јул]]а [[1923]]. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин армијског генерала могао је бити унапређен сваки [[дивизијски генерал]] који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање четири године. Такође је морао успешно командовати дивизијском облашћу најмање годину дана. У [[ваздухопловство|ваздухопловству]] је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним [[дивизија]]ма. У овај чин су унапређени Начелници Главног генералштаба. У морнарици Краљевине Југославије чин армијског генерала одговарао је чину [[адмирал]]а.{{sfn|Бјелајац|2004|p=14}}
 
У данашњем облику једино је [[Француска]] задржала чин армијског генерала у својој војсци. Нижи ранг у Француској војсци је [[генерал армијског корпуса]].