Хероин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Разне исправке
Ред 57:
Историја опијата с хероином не почиње крајем 19. века, већ хиљадама година пре Христа, Када се у Месопотамији, Египту, касније и у старој Грчкој узгаја опијумски мак, из којег се зарезивањем незрелих чашки скупља белкаста течност - опијум. Трговина опијумом била је врло развијена, а „опијумска зависност“ социјално прихваћена. Опијум се конзумирао углавном пушењем а користио се и за медицинске сврхе: „Отац медицине“, [[Хипократ]], га признаје као наркотик и лек за разне болести.
 
У Европи опијум нестаје све до 16. века, када се кроз трговину са далекоисточним земљама долази у контакт с њим и открива његово деловање, и потенцијалне користи као лека. Опијум у наредним вековима покреће велики део светских економских и политичких догађаја, половином 19. века почиње и први од два опијумска рата, у којима Енглеска, касније и Француска, нападају Кину која забрањује увоз опијума. Последица пораза Кине је, осим огромних ратних одштета, је предаја територије Хонг КонгаХонгконга Великој Британији.
 
1803. открива се активни састојак опијума: [[Морфин]] (познат још и под називом морфиј), за који се верује да представља усавршени опијум са свим његовим ефектима, без стварања зависности, па се сматра да је поуздан, дуготрајан и сигуран лек. У истој ће се заблуди бити и ускоро, након откривања хероина.
Ред 63:
Диацетилморфин први је синтетизовао енглески хемичар Ц Р. Рајт 1874, а 1895. тај нови спој у просторијама Бајера добија више пажње као користан спој без негативних учинака морфина. Тада се Хајнрих Дресер, хемичар задужен за тестирање ефикасности и сигурности нових лекова, одлучио дати предност истраживању диацетилморфина, а не [[Аспирин|аспирину]]. Сматрао га је добром алтернативом за морфин — сигурним леком против болова и за лечење разних респираторних болести, без проблема зависностивисности. Осим тестирања на животињама, наводно га је тестирао сам на себи и својим колегама у Бајеру, који су том новом споју дали име хероин.
 
Хероин свој успех дугује тадашњој великој потреби, не толико за леком против болова, него за леком против кашља (туберкулоза и упала плућа биле су тада смртоносне болести, али и обична прехлада сматрала се опасним), поготово су га сретно дочекали тадашњи заисници од морфина . Али ускоро је истина почела излазити на видело: Прво је примећено брзо развијање толеранције, онда и бројни случајеви зависности. Бајер је почео губити зараду од хероина, па је почео развијати лек, под комерцијалним именом [[аспирин]], који ће му вратити водећу позицију на тржишту лековима.
 
1913. Бајер потпуно престаје са производњом хероина, истовремено се почиње забрањивати његово немедицинско кориштење. У [[Сједињене Америчке Државе|САД-у]] се [[1924]]. потпуно забрањује кориштење и производња хероина, не допушта се ни коришћење у медицинске сврхе, које је још и данас допуштено у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].
Ред 73:
== Хемија ==
 
Опијум је сасушени сок, такозвани „сирови опијум“, добијен из посебне врсте вртног (белог, 'плавог') мака, између осталог садржи опијате: [[морфин]], [[кодеин]] , [[тилидин]] , и још око 40 активних алкалоида . [[Морфин]] дјелује тако да се веже на опијатне рецепторе(три врсте), на које се иначе вежу ендогени опиоиди које организам сам производи. Један од њих је [[ендорфин]], одговоран за регулацију боли, мучнине, дисања, хормоналне активности, активира и осећаје расположености, среће и опуштености. Истраживањима је показано да постоји чак и ендогена варијанта морфина, што потврђује важност улоге опијата у организму.
 
Хероин (диацетилморфин) је синтетички дериват морфина, брзина и јачина његовог деловања последица су његове добре топљивости у масти која му омогућује бржи пролаз кроз крвно-мождане баријере. У мозгу се пре везивања на опијатне рецепторе метаболира натраг у морфин.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хероин