Википедија:Транскрипција са скандинавских језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исл. |
крај |
||
Ред 1:
{{Викитранс}}
'''Транскрипција имена из скандинавских језика у српски''' обухвата адаптацију [[Дански језик|данских]], [[Норвешки језик|норвешких]], [[Шведски језик|шведских]], [[Ферјарски језик|ферјарских]], [[Исландски језик|исландских]], [[Фински језик|финских]], [[Лапонски језици|лапонских]] и [[Гренландски језик|гренландских ескимских имена]]. Притом се следе препоруке које је за ''Правопис српскога језика'' успоставио проф. др [[Љубиша Рајић]]. Правила се примењују када у речнику уз Правопис не постоји одредница у другачијем облику, без обзира на старије географске атласе, енциклопедије и слично.
Линија 128 ⟶ 127:
'''Напомена:''' Примећене су одређене недоследности по питању транскрипције имена из исландског језика. Одређен број су их сакупили уредници сајта Српски језички атеље, посебно у одељку посвећеном [http://www.srpskijezickiatelje.com/blog:ispravke-u-p11 грешкама у Правопису]. Неке од њих следе, а остале се могу наћи на линку. У табели се групе ''-{rl, rn}-'' преносе као ''-{ртл, ртн}-'', док је нешто испод дат пример ''-{Björn}-'' – Бје'''рдн''' (уместо Бје'''ртн'''). Треће, наведено је да се ''-{Ketill}-'' транскрибује као Кјети'''л''' (уместо Кјети'''дл'''), што стоји и у речнику, иако мало испод пише да крајње ''-{ll}-'' постаје ''дл''. Поводом преноса диграфа ''-{ei}-'', у табели су примери ''-{Eysteinn, Steinn}-'' неуједначено пренесени – Ејст'''ај'''дн, Ст'''еј'''дн. Или је Ејстајдн и Стајдн или је Ејстејдн и Стејдн. Неуједначено се преноси и слово ''-{u}-'' – обично као ''и'' (нпр. Пјет'''и'''р) или ''у'' (нпр. Г'''у'''нар), а с акцентом (''-{ú}-'') редовно као ''у'' (Гвидр'''у'''н). Аутентичности ради, правила изложена на овој страници једнака су онима из Правописа.
== Остала имена ==
У српском језику се веома ретко појављују ферјарска имена и називи. Правила за изговор су исувише сложена, посебно због велике разлике у изговору дугих и кратких гласова, те је немогуће дати практично употребљива упутства за прилагођавање по изговору. Зато је најједноставније прилагођавати по писму:
{|
|valign="top"|
* '''-{A, Á}-''' — транс. '''а''' (фер. -{Ásbjørg}- — ''Асбјерг'')
* '''-{EI}-''' — транс. '''еј''' (фер. -{Aðalgeir}- — ''Адалгејр'')
* '''-{EY}-''' — транс. '''еј''' (фер. -{Eyðálvur}- — ''Ејдалвур'')
* '''-{Í}-''' — транс. '''и''' (фер. -{Fríða}- — ''Фрида'')
* '''-{Ó}-''' — транс. '''о''' (фер. -{Fjóla}- — ''Фјола'')
* '''-{OY}-''' — транс. '''ој''' (фер. -{Oyolvur}- — ''Ојолвур'')
|valign="top"|
* '''-{Ú}-''' — транс. '''у''' (фер. -{Fríðrún}- — ''Фридрун'')
* '''-{Y, Ý}-''' — транс. '''и''' (фер. -{Týrur}- — ''Тирур'')
* '''-{Ð}-''' — транс. '''д''' (фер. -{Gunnfríð}- — ''Гунфрид'')
* '''-{Œ}-''' — транс. '''е''' (без оном. примера)
* '''-{Ø}-''' — транс. '''е''' (фер. -{Trøstur}- — ''Трестур'')
* '''-{Ö}-''' — транс. '''е''' (без оном. примера)
|}
Фински језик има строго фонемски правопис. Дужина фонема се обележава удвојеним словом, што се у српској транскрипцији занемарује. Потребно је прилагођавање само три вокалска знака (за дифтонге види напомене):
* '''-{Y}-''' — транс. '''и''' (фин. -{Nykänen, Myyrä}- — ''Никенен, Мире'')
* '''-{Ä}-''' — транс. '''е''' (фин. -{Sillanpää, Kaurismäki}- — ''Силанпе, Каурисмеки'')
* '''-{Ö}-''' — транс. '''е''' (фин. -{Räikkönen, Yrjö, Väinö}- — ''Рејкенен, Ирје, Вејне'')
Слична ситуација је и са [[Естонски језик|естонским језиком]], који је веома сродан финском. Гласови су углавном исти, с тим што естонски познаје још и вокал {{ИПА|[ɤ]}}, у правопису представљен као ''-{õ}-''. Међутим, како не постоје правила транскрипције са овог језика, на Википедији на српском овај глас се преноси најчешће као ''и'' (под утицајем руског), ''е'' или ''о''.
Лапонски изговор се веома разликује од дијалекта до дијалекта. Зато је најбоље радити графијско прилагођавање. Знаци за вокале се могу пренети непосредно. Знаци за консонанте имају исту вредност као и у српском. Како је у Правопису заправо обрађен [[Севернолапонски језик|севернолапонски]] правопис, следеће графеме потребно је прилагодити:
* '''-{Ŧ}-''' — транс. '''т''' (без ономастичких примера)
* '''-{DJ}-''' — транс. '''тј''' (лап. -{Ledjo, Gáddjá}- — ''Летјо, Гатја'')
* '''-{Đ}-''' — транс. '''д''' (лап. -{Juđet, Giđeš}- — ''Јудет, Гидеш'')
Гренландски изговор такође је доста сложен, али су за прилагођавање довољна нека основна правила. Знаци за вокале се могу преносити непосредно. Глас ''-{g}-'' се не изговара испред ''-{f, k, dl, s, ss, m}-''. Графема ''-{q}-'' транскрибује се као ''к''. Глас ''-{d}-'' се не изговара испред ''-{l}-''. Триграф ''-{ngn}-'' преноси се као ''н'', а дриграф ''-{rq}-'' као ''к'', затим ''-{ms}-'' као ''м'', а ''-{vf}-'' као ''ф''. Глас ''-{v}-'' се не изговара испред ''-{q, n, ng, s, ss, m}-''. Удвостручени знаци за вокале и консонанте се упрошћавају.
== Додатне напомене ==
Линија 133 ⟶ 165:
Транскрипција: ''ај; еј; иј; ој; уј''. Ово се може извести из примера -{R<small>ÄIKKÖNEN</small>}- ''Рејкенен'' и -{V<small>ÄINÖ</small>}- ''Вејне'', наведених само у верзији Рајићевог текста која је објављена у Правопису.
*; -{E<small>YJAFJALLAJÖKULL</small>}- (исландски)
Правилно је ''[[Ејафјадлајекидл]]''.
{{Цитат3|-{F}- се налази између вокала и безвучног консонанта, али су вокал и безвучни консонант раздвојени хијатусом, то јест -{<small>A</small>}- је финални глас једне, а -{<small>F</small>}- иницијални глас друге речи и тада се у исландском не догађа никаква промена. Једино око чега постоји спорење, јесте да ли је финална секвенца ''-идл'' или ''-удл''. Ја сам се определио за ''-идл'', али сам могао да узмем и ''-удл''. Наравно, цео систем који сам предложио представља знатно поједностављење, јер није намењен стручњацима него је замишљен као оперативно упутство за свакодневну употребу, а тада треба да буде што једноставнији.|проф. др Љубиша Рајић, имејл од 25. априла 2010.}}
*; -{F<small>ØROYAR</small>}- (опште)
Мада је у Правопису речено да морамо задржати неке традиционалне адаптације, међу њима нису и ''[[Фарска острва]]'':
Линија 145 ⟶ 177:
У складу с тиме, Речник уз правопис садржи одредницу „'''Фарска острва''' (у преводу ''Овч(и)ја острва''), боље ''Ферјарска острва''“. Остаје нејасно зашто је реч ''острва'' написана малим почетним словом — зато што се мисли на острва а не на државу, или зато што приређивач новог Правописа није ускладио текст проф. Рајића са т. 50а, по којој се називи острва пишу великим почетним словима када се мисли на државе, а не само у првој речи како је важило по Правопису из 1993, т. 20-{d}-.
*; -{M<small>ÝRDALSJÖKULL</small>}- (исландски)
Транскрибује се ''[[Мирдалсјекидл]]'' а не Мјрдалсјекидл, иако у правилима стоји само ''ј'' као транскрипција за -{<small>Ý</small>}-. „У дифтонгу се транскрибује са ''ј'', у монофтонгу са ''и''“, разјаснио је имејлом проф. др Љубиша Рајић, 6. септембра 2011.
| |||