Томе Серафимовски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 22:
Основну школу завршио је у [[Гостивар]]у. У [[Сплит]]у је [[1957]]. године завршио Средњу уметничку школу, одсек вајарства, у класи професора Ивана Мирковића и Марина Студина. Истовремено је три године радио као сликар-сценограф у сплитском Народном казалишту.
 
Своје образовање наставио је [[1957]]. године на Академији за ликовне умјетности у [[Загреб]]у, на којој је дипломирао [[1963]], у класи професора [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]]. У међувремену, једну годину радио је као сарадник у мајсторској радионици свог професора.
 
У јануару [[1966]]. године, као стипендиста Француске владе, започео је боравак у [[Париз]]у. Вишегодишњи боравак у Паризу оставио је видљиве трагове на стваралаштво Томета Серафимовског. Радећи као сарадник Алиције Пеналбе, учествовао је у реализацији више скулптура ове познате аргентинске вајарке.
 
Након повратка из Париза, крајем [[1969]], извесно време ради као сценограф у Телевизији Скопље. Од почетка [[1970]]. па све до [[1987]]. године живи и ради у [[Гостивар]]уГостивару и [[Охрид]]у.
 
Члан је Друштва ликовних уметника Македоније од 1962. године, а од 1977. до 1978. и његов председник.
 
Током четрдесет и седам година стварања Томе Серафимовски је имао више од 30 самосталних изложби у земљи и иностранству, међу којима: у [[Гостивар]]уГостивару 1955. (прва самостална изложба), [[Сплит]]уСплиту 1956, [[Ријека (град)|Ријеци]] 1965, [[Париз]]уПаризу 1967. и 1968, [[Скопље|Скопљу]] 1974, 1987, 1989, 1993, 1995, 1997, 1998. и 2000, [[Београд]]у 1975, 1982. и 1987, [[Охрид]]уОхриду 1975, 1981, 1983. и 1984, [[Карловац|Карловцу]] 1984. и 1987, [[Мостар]]у 1986, [[Лас Палмас]]у 1991. и [[Ла Лагуна|Ла Лагуни]] 1991, [[Лагос]]у 1992, [[Софија|Софији]] 1992, [[Њујорк]]у 1993, [[Шумен]]у 1994, [[Варна|Варни]] 1994. и [[Нирнберг]]у 1997. године.
 
Његова вајарска дела налазе се у више приватних збирки широм света, као и у многим галеријама и музејима, и то: Галерији Бакингемске палате (у збирци [[Принц Чарлс|принца Чарлса]] у [[Лондон]]у), Хотелу Маса - Асоцијацији писаца Француске у Паризу, Музеју Ватикана у Риму, Музеју Друштва писаца у Лас Палмасу, Парку поезије „Атлантида“ у граду Гарачико (на Тенерифима), Македонском културном центру у Перту, Фондацији „Кирил и Методиј“ у Софији, Галерији Фестивалског центра у Варни, Кући-музеју „Едвард Кардељ“ у Љубљани, Галерији Дома Армије у Ријеци, Градској библиотеци у Карловцу, Музеју Града Мостара, Кући Ђуре Јакшића у Београду, Народном музеју у Ваљеву, Галерији великана у Македонској академији наука и уметности у Скопљу, Градском музеју у Ђакову и многим другим институцијама у Скопљу и широм света, а од ове изложбе и у Уметничкој збирци [[САНУ]].