Рајкова пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 20:
Спајањем сувог и речног канала добија се кружна стаза дужине чак 1410 m, док је туристима за сада омогућен приступ од свега 633 m.
Њен речни хоризонт први је истражио [[Јован Цвијић]], а његов рад наставиће седамдесетих година 20. века др Раденко Лазаревић у сарадњи са групом спелеолога из [[Ваљево|Ваљева]]. Р. Лазаревић, са члановима Спелоолошке групе из Ваљева и С. Дозица из Института за шумарство, истраживали су, у два термина читаву Рајкову пећину. У првој фази истражен је понорски, а у другој фази изворски део пећине. Рајкова пећина добила је име по хајдуку Рајку, који је опијао и пљачкао путнике, а своје благо сакривао у овој пећини. Постоји веровање да је опљачкао силно благо и сакрио га у овој пећини. За благом се и даље трага.
Долазак до пећине је асфалтним путем поред обале реке Мали Пек и вештачког језера Велики затон. Околина Малог Пека богата је
[[Температура]] пећине је сталних 8 степени целзијусевих, а [[влажност ваздуха]] 100% и зато се за посету пећини препоручује топлија гардероба чак и у летњем периоду.
| |||