Правопис српскога језика — разлика између измена

|број страна = 508 (ек.2010, издање2011, из 20102013)

Стандардизацији народног српског језика допринели су многи српски филолози. Један од најзначајнијих међу њима свакако је [[Вук Стефановић Караџић]].{{sfn|Станојчић|Поповић|2012|pp=17}} Мада није писао строго правописне приручнике, године 1814. објавио је прву српску граматику, то јест ''Писменицу сербскога језика''. Вук је захтевао да књижевни језик буде језик обичног народа, а остварење те идеје започео је издавањем ''[[Српски рјечник|Српског рјечника]]'' и ''Српске граматике'' из 1818. године. Наиме, у оба издања је применио реформисану азбуку и правопис.{{sfn|Станојчић|Поповић|2012|pp=18}} Сем кроз граматике, реформа језика је подржана и краоз научно-полемичке радове какав је ''Рат за српски језик и правопис'' [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]], као и другим делима из 1847.{{sfn|Станојчић|Поповић|2012|pp=19}}

Сем кроз граматике, реформа језика је подржана и кроз научно-полемичке радове какав је ''Рат за српски језик и правопис'' [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]], као и друга дела из 1847.{{sfn|Станојчић|Поповић|2012|pp=19}} Нове генерације књижевника почеле су да пишу на народном језику, који је уведен као књижевни језик у културу. У Србији се већином писало екавским изговором [[Шумадијско-војвођански дијалекат|шумадијско-војвођанског дијалекта]], а црногорски и други писци примењивали су ијекавски изговор [[Источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачког дијалекта]].{{sfn|Станојчић|Поповић|2012|pp=20}} Мада је Вуков матерњи изговор ијекавски (пореклом из [[Тршић (Лозница)|Тршића]]), обаОба изговора, односно дијалекта, уврштена су у савремен књижевни српски језик.{{sfn|Кецман|Милошевић|Ћећез-Иљукић|2013|pp=57}}

Заједнички [[српскохрватски језик]] постао је званичан тек у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] (након 1945), мада је и раније постојао као српско-хрватско-словеначки (у окриву [[Краљевина Југославија|КраљевинаКраљевине]]). Обновљено зближавање језика кулминирало је [[Новосадски договор|Новосадским договором]], склопљеним 10. децембра 1954. Према седмом закључку: ''Заједнички језик треба да има и заједнички правопис. Израда тога правописа данас је најбитнија културна и друштвена потреба. Нацрт правописа израдиће споразумно комисија српских и хрватских стручњака.''{{sfn|Правописна комисија|1960|pp=9-10}} Упркос неким критикама договора, на темељу ових одлука израђен је заједнички [[правопис]] који је 1960. [[Матица хрватска]] издала ијекавски и латиницом под насловом ''Правопис хрватскосрпског књижевног језика с правописним речником'', а [[Матица српска]] екавски и ћирилицом под насловом ''Правопис српскохрватског књижевног језика са правописним речником''.{{sfn|Правописна комисија|1960}}

== Садржај ''Правописа''и употреба ==