Википедија

Петар Коњовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 27:
[[Датотека:Petar Konjović tabla.JPG|thumb|250px|лево|''Табла на згради где је становао'']]
 
Две године потом, ангажован је као [[хоровођа]] и наставник у [[Земун]]у, да би касније предавао у Српској музичкој школи у [[Београд]]у, све до I светског рата, када се враћа у [[Сомбор]]. Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у [[Загреб]]у, али због ратне [[цензура|цензуре]], као ''[[Женидба Милошева|Вилин вео]]''. После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921) постаје директор Опере у [[Загреб]]уЗагребу (до [[1926]].), да би након тога био управник позоришта у [[Осијек]]у, па у [[Сплит]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. 1933. се враћа у [[Загреб]] где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у [[Београд]]уБеограду, чији касније постаје и [[ректор]]. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности ([[Српска академија наука и уметности|САНУ]]), на челу чијег се Музиколошког института налазио од [[1948]]. до [[1954]]. године. 1960. године добио је Седмојулску награду СР Србије за животно дело.
 
Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје [[естетика|естетске]] принципе је изнео у својим студијама и написима. Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену, Коњовић као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. Он се у њој доследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам [[Модест Мусоргски|Мусоргског]] и [[Александар Бородин|Бородина]], а посебно на [[Леош Јаначек|Леоша Јаначека]], но у исти мах и на [[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањца]], оца националне музике у Србији.
Ред 33:
На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу ''Симфонија у -{c-mollu}-'' из [[1907]], ''Јадрански капричо'' за виолину и оркестар ([[1933]].), симфонијска поема ''Макар Чудра'' (према [[Максим Горки|Горком]], [[1944]].), два гудачка квартета (-{d-moll и f-moll}-) и као чегово најзначајније дело ''Симфонијски триптихон'' ''[[Коштана (опера)|Коштана]]'', састављен из инструменталних делова његове истоимене [[Коштана (опера)|опере]]: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).
 
Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и пет [[опера]]: оперски првенац „''[[Женидба Милошева]]''” („''[[Женидба Милошева|Вилин вео]]''”), затим „''[[Кнез од Зете (опера)|Кнез од Зете]]''” (према Лази Костићу, [[1929]].), „''[[Коштана (опера)|Коштана]]''” ([[1931]], прерађена [[1940]]. и [[1949]].), комична опера „''[[Сељаци]]''” (према Веселиновићевом ''[[Ђидо|Ђиду]]'', [[1952]].) и последња опера „''[[Отаџбина]]''” (према [[Иво Војновић|Војновићевом]] спеву ''Смрт мајке Југовића'').
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Петар_Коњовић”