Васил Левски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 18:
}}
[[Датотека:Bulgaria-Vasil Levski-01.JPG|мини|200п|Споменик у родном Карлову, Бугарска.]]
'''Васил Левски''' ({{јез-буг|Васил Иванов Кунчев}}; [[Карлово (Бугарска)|Карлово]], [[18. јул]] [[1837]] — [[Софија]], [[18. фебруар]] [[1873]]) је био [[Бугарска|бугарски]] револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у [[Карлово, Бугарска|Карлову]], [[1837]]. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.
 
Године [[1862]]. Левски је отишао у [[Србија|Србију]] да се као добровољац придружи [[Бугарска легија|Бугарској легији]] коју је основао такође бугарски револуционар, [[Георги Раковски]]. Између [[1862]]. и [[1868]]. учествовао је у свим бугарским борбама против [[Османско царство|Отоманске империје]].
 
Крајем [[1860]]-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих [[Бугари|Бугара]] у Отоманској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно независно од било које стране силе.
Ред 28:
Левски је почео да поставља локалне комитете [[1869]]. До средине [[1872]]. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду [[Ловеч]]у. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.
 
У [[мај]]у [[1872]], [[Бугарски револуционарни централни комитет]] и [[Интерна револуционарна организација (Бугарска)|Интерна револуционарна организација]] су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.
 
На [[јесен]] 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију Левског су ухапсиле отоманске власти и обесиле у [[Софија|Софији]], фебруара [[1873]].
 
== Види још ==