Хауард Филипс Лавкрафт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 17:
| дела =
}}
'''Хауард Филипс Лавкрафт''' ({{јез-ен|Howard Phillips Lovecraft}}; рођен [[20. август]]а [[1890]]. у [[Провиденс]]у, преминуо [[15. март]]а [[1937]]. у [[Провиденс]]у) је био [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] писац [[
== Биографија ==
Ред 88:
Неки{{неодређено|који?}} критичари напомињу сличност циклуса снова с Ктулу митовима, често указујући на понављање мотива Некрономикона и богова. Треба имати на уму да циклус снова спада у приповијетке фантазије, док су Ктулу митови научна фантастика.
Велики дио Лавкрафтовог опуса директно је инспирисан његовим ноћним морама,{{чињеница|date=12. 2009.}} и можда су управо тај непосредни увид у несвјесно и његов симболизам дјелимични узроци његове популарности. У складу с тим, Лавкрафт је заволио дјела [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], који је имао велики утицај на Лавкрафтове раније радове. Затим је открио дјела [[Лорда Дансани
Лавкрафтове приче су створиле један од најутицајнијих покретача радње у целом жанру хорора: Некрономикон, тајни рукопис из пера лудог Арапина [[Абдул Алхазред|Абдула Алхазреда]]. Досљедност и снага Ктулу митова навели су неке на помисао да је Лавкрафт своју митологију утемељио на постојећим митовима и окултним вјеровањима. Такође, појавила су се многа лажна издања Некрономикона.
Ред 106:
У многим његовим причама појављује се претпоставка како је људски ум превише крхак да би могао поднијети истину митова без властитог уништења. Најпознатији примјер је Некрономикон, који особу која га чита може одвести у лудило. Слично је и са свим другим примјерима „забрањеног знања“, као и у случају самог сусрета са бићима из митова (премда су нека од њих мање опасна од других).
Ликови који покушају да на неки начин искористе то знање готово без изузетка су осуђени на смрт. Понекад њихов рад привуче пажњу злонамјерних бића; понекад их, у духу [[Франкенштајн или модерни Прометеј|
=== Нељудски утицаји на човјечанство ===
|