Мисија Хидра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 11:
Тројица чланова мисије изненадно су напустила Фочу [[15. април]]а заједно са генералом Новаковићем без икакве најаве. Генерал Новаковић и капетан Недељковић касније су стигли на територију коју су контролисали [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]]еви одреди, а Атертону и Доновану изгубио се сваки траг.
[[16. април]]а,
{{цитат|Енглески гости припремили су нам велико изненађење. Ове ноћи нестали су без трага сва тројица, заједно са старом лопужом генералом Новаковићем и још пар цивилних лица. Ја све мислим да су они кренули или према Санџаку или према Црној Гори, иако је она стара генералска лопужа оставила у свом стану једно писмо у коме нам прети са неких 5.000 босанских Срба. Предузмите све и са ваше стране да их задржите ако се појаве на вашој територији}}<ref>Титово писмо Ђиласу, делегату Врховног штаба при Главном штабу за Црну Гору и Боку, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], Том 2, књига 2</ref>
Ред 17:
Једанаестог маја мајор [[Захарије Остојић]] начелник штаба Истуреног одељења Михаиловићеве Врновне команде, послао је следећу поруку Михаиловићу:
{{цитат|Јуче, 10. маја, дошао капетан Недељковић, члан мисије која се искрцала 4. фебруара и била у партизанском ропству до 15. априла. Ослободио је Љубо Новаковић, који упућује покајничко писмо. Енглески мајор Атертон још гори од „Марка“ (надимак за Хадсона) и тражио помоћ за комунисте, али није добио везу са Малтом. Он жели да вас види и пише писмо. Сада је негде у Босни. Има од своје Команде упутство да свим силама мути и подржава борбу против окупатора ... }}<ref>
Михаиловићево прво реаговање на ове догађаје било је да, као проницљив пропагандни потез, натукне [[Лондон]]у да су чланове британске групе убили партизани. Он је ово изјавио у једној поруци, датираној [[27. мај]]а, у тренутку када су он и британске војне власти у Каиру имале разлога да верују да је Атертон био жив. На крају ове поруке Михаиловић је обзнанио да је он, због ових убистава, „објавио отворен рат свим партизанима“.
Ред 23:
Бројни листови и радио-станице прихватили су ову вест у овом облику и пласирали је у јавност.
Ова кампања достигла је врхунац у једном писму југословенског председника владе у Лондону, професора [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]], британском Министарству иностраних послова, с датумом од [[31. јул]]а
На подстицај [[Бил Хадсон|Била Хадсона]], шефа британске мисије у Михаиловићевом штабу, а под притиском Лондона, Михаиловић је [[20. јун]]а наредио званичну истрагу о судбини Атертонове мисије, с тим да је спроведе један жандармеријски официр у његовој команди, капетан Узелац. Кратак преглед резултата овог истраживања Хадсон је послао Каиру. Према овој поруци, Атертон и његова група побегли су из [[Фоча|Фоче]] ноћу
{{цитат|... Атертон и његов радио-телеграфиста О'Донован напустили су Челебић 22. априла и пошли ка селу Татаровини. Део пута пратио их је Дакић. После тога нико их више није видео. Дакић, који се доцније појавио у Михаиловићевом штабу са Атертоновим двогледом и носећи његове чизме, вероватно је обојицу убио, узевши велику количину златних фунти које је Атертон носио са собом.}}<ref name=autogenerated1>Ф. В. Д. Дикин: Бојовна планина (''-{Embattled Mountain}-'')</ref>
| |||