Еден Лехнер — разлика између измена

'''Еден Лехнер''' ({{јез-мађ|Ödön Lechner}} ([[Пешта]], [[27. август]] [[1845]] — [[Будимпешта]], [[10. јун]] [[1914]]), чувени је [[Мађарска|мађарски]] архитекта. Познат је и као мађарски [[Гауди]]. Један је од најзначајнијих представника [[арт нуво]] покрета у Мађарској архитектури. Био је први председник '''Удружења мађарских архитеката''' [[1902]]. и члан '''Удружења финих уметности''' [[1907]].<ref>http://www.omikk.bme.hu/archivum/angol/htm/lechner_o.htm| приступљено 15.08.2014.</ref>

'''Лехнер''' је студије архитектуре започео у [[Будимпешта|Будимпешти]], где је годину дана похађао школу која је претеча данашњег Техничког Универзитета у Будимпешти. Уследило је трогодишње школовање у [[Берлин]]у, на Грађевинској Академији (''Bauakademie''). Након завршетка студија у Берлину, одлази на годину дана у [[Италија|Италију]], где учи и путује. Ово путовање имало је велики утицај на његове прве радове.<ref name="веза1">http://www.budapestarchitect.com/text/architecten/lechner_en.php#.U-4xKaPgV-i| приступљено 15.08.2014.</ref>

[[1869]]. године, са [[Ђула Партош|Ђулом Партошем]] оснива партнерску фирму. Током седамдесетих година [[19. век]]а, у време градитељског бума, њихова фирма доживела је процват. Углавном су радили пројекте стамбених зграда, ослањајући се на [[Неокласицизам|неокласицистички]] утицај Берлина и италијанске [[ренесанса|ренесансе]]. Лехнер је партнерство прекинуо [[1875]]. године, након смрти супруге.

Одлази у [[Париз]], у којем борави наредне три године. Запослење налази у канцеларији [[Француска|француског]] архитекте Клемента Парента (Clément Parent)<ref>http://eng.archinform.net/arch/108711.htm| приступљено 15.08.2014.</ref> и учествује у рестаурацији старих замкова и изградњи нових зграда у неокласицистичком стилу. Вративши се у Мађарску [[1879]]., обнавља партнерство са Партошем и наставља да живи и ради у Будимпешти.<ref name="веза1" />

Еден Лехнер назива се '''мађарски Гауди''', због свог иновативног стила. Да ли је срео Гаудија или не, остало је непознато. Сигурно је да је [[1878]]. године, баш у време његовог борака у Паризу, одржана [[Светска изложба]] и да су Гаудијева дела била презентована на њој.

'''Еден Лехнер''' један је од првих архитеката који је у свом раду користио нове технике и нове материјале у конструкцији. Користио је много челика (пример пословна зграда Тонет), а прекретницу у његовом раду представља повезивање са фабриком теракоте [[Вилмош Жолнај|Вилмоша Жолнаја]]<ref>http://www.partage-plus.eu/en/contents/41,Featured+Artists| приступљено 15.08.2014.</ref>. Производе ове чувене [[печуј]]ске фабрике Жолнај, Лехнер је врло радо користио,. У прилог му је ишло и посебното што је Жолнај развио и патентирао нову технику, захваљујући којој су његови производи били отпорни на временске услове. Тако је Лехнер могао да их користи у декорацији фасада и кровова. Ове плочице имале су на себи [[Мађарска|мађарске]] и [[Турска|турске]] народне мотиве, што је постало једна од карактеристика и препознатљивости Лехнера као уметника.<ref name="веза1" />

Најславнија дела Одона Лехнера, Мађарска је [[2008]]. године номиновала за упис у [[УНЕСКО]] [[Списак места Светске баштине у Европи]].<ref>http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5366/</ref>