Мо Јен — разлика између измена

| пуно_име = Гуан МоМоје

| период = 1981од -1981.

'''Мо Јен''' ({{јез-кин|管谟业}}) (право име '''Гуан МоМоје''') [[Кина|кинески]] [[писац|књижевник]] и [[професор]], добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] [[2012|2012.]] године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kinez-Mo-Jan-dobitnik-Nobela-za-knjizevnost.sr.html Нобелова награда за књижевност Мо Јану („Политика“, 12. октобар 2012)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> У образложењу Нобеловог комитета каже се да је „кроз спој фантастичног и стварног, историјске и друштвене перспективе Мо Јен створио свет који подсећа на онај из дела [[Вилијам Фокнер|Фокнера]] и [[Gabrijel Garsija Markes|Маркеса]], истовремено полазећи од традиције кинеске књижевности и усменог стваралаштва“.

Рођен је у провинцији [[Шандунг]] на истоку Кине, [[1955|1955.]]. године<ref>[http://www.laguna.rs/a964_autor_mo_jen_laguna.html Mo Jen], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, у породици сиромашног сељака. Са 11 година, кад је у Кини дошло до [[културна револуција|„културне револуције“]], напустио је школу да би радио на селу, а са 18 година запослио се у фабрици памука. Године 1976, по укидању „културне револуције“, одлази да служи војни рок и објављује своје прве књижевне радове. Књижевну награду ''Часописа Кинеске ослободилачке војске'' добио је 1984. године и тада уписао Војну уметничку академију, када је узео псеудоним Мо Јен, који на кинеском значи „Не говори!“<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=10&dd=11&nav_id=650829 Мо Јану Нобел за књижевност (Б92, 11. октобар 2012)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>, и који је, по пишчевим речима, усвојио у годинама револуционарног политичког диктата јер су га отац и мајка често упозоравали да у друштву не говори много, да је боље да прећути оно што мисли. Магистрирао је књижевност на [[Универзитет у Пекингу|Универзитету у Пекингу]] 1991.

Карактеристично је за овог данас најчитанијег кинеског писца да је оставио за собом више од 500.000 карактера у својим оригиналним рукописима на традиционалном кинеском папиру, користећи само мастило и четкицу за писање, будући да радије пише романе руком него користећи [[пинјин]] правопис који се употребљава и на компјутерима, јер он, по његовим речима, „ограничава пишчев речник“. Ширу славу стекао је већ својим првим романом из [[1986]]. „Клан црвеног сирка“.