'''Мир у Јафи''' потписан је 2. септембра [[1192]]. године између муслиманског вође [[Саладин|Саладина]]а и енглеског краља [[Ричард I Лавље Срце|Ричарда I]]. Споразумом у Јафи је завршен [[Трећи крсташки рат]], а хришћани добијају право на посећивање светих места у [[Јерусалим|Јерусалиму]]у. Овако повољне услове крсташи су добили захваљујући победи у [[Битка код Јафе (1192)|бици код Јафе]] од 8. августа исте године.
== Мир ==
Миром у Јафи крсташки градови на обали добијају извесну сигурност. Формирана је [[крсташка држава]], истина са малом територијом дуж обале између [[Бејрут|Бејрута]]а и [[Јафа|Јафе]]. Припадали су јој градови [[Тир]], [[Хаифа]], [[Цезареја]], [[Арсуф]], [[Јафа]], [[Лида]] и [[Рамла]]. Престоница је био град [[Акра (град на Блиском истоку)|Акра]] са [[Хенри I Јерусалимски|Хенријем II од Шампање]] као краљем. Он је носио титулу [[Јерусалимски краљеви|краља Јерусалима]] иако је град био у муслиманским рукама. [[Ходочасници]] су добили право да посећују света места у Јерусалиму без ношења оружја. Миром у Јафи су [[муслимани]] по први пут признали постојање неке крсташке државе.
