Афера Иран-Контра — разлика између измена

Иако је Роналд Реган био присталица Контриних циљева, оспорени су докази да ли је он одобрио преусмеравање контрашима новца добијеног од продаје оружја Ирану. Руком писане белешке које је написао секретар за одбрану [[Каспар Вајнбергер]] 7. децембра 1985. наговештавају да је Реган био свестан потенцијалне размене талаца са Ираном, као и са продајом [[хок (ракета)]] и [[тов (ракета)|тов]] ракета ''умереним елементима'' у Ирану. Вајнбергер је рекао да је Реган изјавио „да он може одговарати на оптужбе на незаконитостм али да не може да одговара на оптужницу да је ''велики јаки председник Реган пропустио шансу да ослободи таоце''.“ Након што је продаја откривена у новембру 1986, Реган се појавио на националној телевизији и изјавио да се пренос оружја заиста десио, али да Сједињене Државе не тргују оружјем за таоце. Истрга која је ометена када су званичници Реганове администрације уништили или ускратили велике количине докумената везаних за скандал. Реган се поново обратио нацији 4. марта 1987, преузевши пуну одговорност за сваку акцију за коју није био свестан и признао да оно што је почело као стратешко отварање према Ирани погоршало, њеним спровођњем, у продају оружја за таоце.

Уследило је неколико истрага, међу којима су истраге америчког Конгреса и трочлане [[Тауереова комисија|Тауерове комисије]] коју је именовао Реган. Наде [[Демократска странка (САД)|демократа]] да ће афера Иран-Контра имати исти ефект као [[афера Вотергејт]] нису се оствариле. Није пронађен ниједан доказ да је председник Реган знао за обим више програма. Реган је успео уверити америчку јавност да није знао за поступке својих потчињених, и повратио је своју популарност. На крају продаја оружја Ирану није оцењена као криминални прекршај, али су подигнуте оптужнице против пет особа због њихове помоћи контрашима. Ове оптужбе су касније одбачене јер је америчка влада одбила да скине ознаку тајности са неких докумената. Оптуженици су се стога суочили са знатно слабијим оптужбама. На крају је оптужено четранест владиних званичника, међу њима однашњи секретар одбране Каспар Вајбергер. Донето је 11 пресуда да су оптужени криви, али су неке укинуте после жалби. Остали опужени или осуђени су помиловани последњих дана мандата председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буша Старијег]], који је био [[потпредседник САД|потпредседник]] у време афере. Оливер Норт, један од кључних актера, је, пак стекао велике симпатије у антикомунистичком и десно оријентисаном делу америчке јавности.

* {{Cite book |authorref= harv|last=Hatonn|first=Gyeorgos C. Hatonn|title=Chaparral Serendipity|url=http://books.google.com/books?id=alLIQuzswG8C|year=1993|publisher=Phoenix Source Distributors, Inc.|isbn=9781569350003}}