Копље — разлика између измена

32 бајта додата ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
 
== опште одреднице ==
Копље је пешадијско или коњичко хладно оружје на мотки. Састоји се од металног дела који чини врх и дрвене мотке од 120 -{cm}-, код кратких копља која служе за бацање па до око 600-{cm}- код [[пикет|пикета]]а који је био најпопуларније оружје пешадије у [[16. век|16-ом веку]] (Пикенири, Пикемен). Јефтино и готово свима доступно оружје појављује су [[Камено доба|каменом добу]] у облику зашиљене мотке мало опаљене ватром ради тврдоће. Копље је унапређено стављањем каменог врха чиме је добило на оштрини и чврстоћи. Појавом [[Бакар|бакра]], а посебно [[Бронза|бронзе]], копље улази у раздобље масовне производње ливењем.
 
== Врсте ==
{{main|Пилум}}
[[Датотека:Pilum.jpg|мини|Пилум]]
Једно од најпознатијих врста копаља свакако је и [[антички Рим|римски]] пилум. Стандардно наоружање [[римска легија|римских легионара]] које је тешко бацачко копље развијено за борбу против густих, дисциплинованих и оклопљених грчких [[Фаланга|фаланги]]. Кад би се два бојна реда приближила на око тридесет метара, [[Антички Рим|Римљани]] би засули грчке [[хоплитхоплити|хоплите]]е смртоносном кишом пилума. Даље би наставили јуриш с исуканим кратким мачем званим [[гладијус]] и дугачким штитом.
 
Пилум је био дугачак око 220 до 250 -{cm}-. Од тога је гвоздени врх заузимао 100 -{cm}-. Кратк врх(5-{cm}-) био је обликован у чврсти четверобридни шиљак. Танко тело металног дела копља завршавало се округлом „јабуком“ која је штитила шаку и давала [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] при бацању као тег који појачава ударац. Метални део био је причвршћен на мотку дрвеним клиновима. Ту новост у својој реформи римске војске увео је цар [[Веспазијан]]. Наиме, он је као луцидан човек и врсни војник приметио да пилуме чврсто насађене и учвршћене гвозденим клиновима приликом бацања непријатељи, посебно [[Гали]] и [[Германи]], одмах врате према легионарима. Да би то спречио, увео је дрвене клинове који су копље чинили за једнократну употребу. Кад би легионари у борби бацили пилум на непријатеља, он би се на саставу сломио и није се више могао користити. Тим потезом је вишеструко смањио број својих губитака.
 
== Копље у средњем веку ==
Као и пешадинци, тако и коњаници користе и бацачко и бодно копље. Свој процват бодно бојно копље доживљава у раном [[Средњисредњи веквијек|средњем веку]] појавом Витезова. Познати су витешки турнири који су били омиљена забава у средњем вијеку, а двобоји су се изводили под строгим турнирским правилима два борца, витеза на коњу с дугачким бодним копљем које је носио витезов штитоноша.
 
Копље је било преко 300 -{cm}- дужине и имало је карактеристичан штитник за шаку отприлике на доњој петини дужине. Витешко копље у рату је било оштрог челичног и убојитог врха, док су за турнире користили блажу варијанту заобљеног или тупог дрвеног врха које је требало само избацити противника из седла. Иако је ова варијанта „спортска“ и на око безопасна, догађале су се и те како опасне, не ретко и смртоносне повреде. Током целог средњег века витезови чине срж сваке европске војске.
Развојем ватреног оружја коњица полако напушта бојно поље, а њихово елитно место преузимају пешадинци. Већ почетком [[18. век]]а развојем мускете, копље дефинитивно напушта сцену европског ратовања, мада и данас у неразвијеним крајевима света постоје народи, у Јужној Африци који се не одвајају од свог верног копља као одбране од лавова, ослонца код дугог пута или само као пастирског штапа.
 
== Види још ==
* [[Списак оружја у средњем веку]]
 
1.572.075

измена