Стари град (Будва) — разлика између измена

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је [[Византија|византински]] град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После [[1181.]]. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, у вријеме цара [[Стефан Душан|Стефана Уроша IV]] сачињен је – [[Статут Будве (средњевјековни)|Статут града Будве]]. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре [[Турци|Турака]] на [[Балканско полуострво]], Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Будва|Будве]]. Велико вијеће, у [[Венеција|Венецији]], 31.12.1435. године, изабрало је [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], са синовима и наследницима, за млетачког грађанина и племића (свечани документ написан је 26.03.1436. године и на њега стављен златни печат [[Млетачка република|Млетачке републике]]) чиме је истовремено српски деспот постао и члан Великог већа. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши [[Турци|Турке]], до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до [[Котор]]а. Тако су под њихову власт пали и градови: [[Улцињ]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године [[Будвански ректори и начелници (1442—1797)|Имена]] ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав [[Аустроугарска|Аустроугарске]].

* [http://vremenskalinija.me/Mletacki%20nacelnici%20u%20Budvi.html Списак млетачких ректора и начелника града Будве (1442-17971442—1797)]