|
[[Слика:СтариВлах.JPG|десно|мини|Положај Старог Влаха у Републици Србији, општине које он заузима и подјелаподела на мање регије]]
'''Стари Влах''' је [[историја|историјска]] и [[географија|географска]] област на југозападу [[Србија|Србије]]. Обухвата области сјеверносеверно од ријекереке [[Лим (река)|Лим]]а и источно од [[Дрина|Дрине]], у сливу [[Моравица|Моравице]] и [[Увац (река)|Увца]] сјеверносеверно од [[Сјеница|Сјенице]].
На западу се Стари Влах граничи са [[Босна|Босном]], на југозападу са [[Херцеговина|Херцеговином]], на југоистоку са [[Рашка област|Рашком облашћу]], на истоку са [[Шумадија|Шумадијом]], а на сјеверусеверу са [[Колубарски округ|Колубарском облашћу]].
Стари Влах је административно распоређен у оквирима [[Златиборски округ|Златиборског]] и [[Моравички округ|Моравичког округа]]. Обухвата општине [[Општина Прибој|Прибој]], [[Општина Пријепоље|Пријепоље]], [[Општина Нова Варош|Нову Варош]], [[Општина Чајетина|Чајетину]], [[Општина Ужице|Ужице]], [[Општина Ариље|Ариље]] и [[Општина Ивањица|Ивањицу]], као и дијеловеделове [[Општина Сјеница|општине Сјенице]].Мање је познато да један део Старог Влаха административно припада Босни и Херцеговини ,реч је о источном делу општина Рудо и Вишеград.
Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном [[сточарство]]м. Отуда и води име – ''влах'' је био назив за сточара. Област је богата водом. У целом Старом Влаху до данас је очувано специфично певање песама "из вика" или "под виком". Специфично за ову регију је и ношење националне капе шајкаче у тегет или црној боји ,за разлику од осталог дела Србије где се носи зелена шајкача. У регији се развија сеоски [[туризам]]. На Старом Влаху се налазе масиви [[Златибор]]а и [[Златар]]а. Они одређују подјелуподелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата Златибор), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице), Златарски Стари Влах (обухвата Златар)и Бишеградски Стари Влах (обухвата део Старог Влаха који припада Босни и Херцеговини)
Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих јесу [[манастир Милешева]] код Пријепоља,манастир Увац у кањону истоимене реке,манастир Светог Николе на Прибојској Бањи(некада седиште Дабарске епископије)и манастир Добрун код Вишеграда.
==Историја==
Шездесетих година [[12. век|XII вијекавека]] [[Стефан Немања]] оснива српску државу [[Рашка (земља)|Рашку]] која је обухватала Рашку област и јужне дијеловеделове Старог Влаха (Прибој и Пријепоље – Златарски Стари Влах). СјеверниСеверни дијеловиделови Старог Влаха (Златиборски и Моравички Стари Влах) налазили су се у посједупоседу [[Жупан Страцимир|жупана Страцимира]], а Немањиној држави су припојени тек око [[1180]]-те године. Тада се први пут помиње Стари Влах, који је био једна од административних јединица Рашке. Касније је Рашка подијељенаподељена на жупе, и на овом простору их је било неколико.
Доласком [[Турци|Турака]], сјевернисеверни дијелови Старог Влаха, тачно одређени данашњим јужним границама општина Чајетине и Ивањице припадали су [[Смедеревски санџак|Смедеревском]], јужни [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]],а западни део Старог Влаха ,који је данас у границама БиХ,припао је Сарајевском санџаку
Данас појам ''Санџак'' означава територије бившег Новопазарског санџака. Ту спадају Рашка област, дијеловиделови [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]] код [[Пљевља|Пљеваља]] и јужни Стари Влах (златарски и мањи дијелови златиборског).
==Види још==
| 