|
У неким случајевима, НДХ је четницима гарантовала и плате и пензије, као и "бонусе" за убијене или заробљене припаднике НОВЈ. Практично, на тај начин четници су постали помоћне снаге НДХ у борби против партизана.
Током пролећа [[1942]]. главнина четничких одреда у делу [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] под немачком окупацијом склопила је споразуме о примирју, сарадњи и снабдевању са властима војним и цивилним [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Ови уговори склопљени су услед опасности коју су за обе стране представљали партизане, а у циљу ефикасније борбе против њих. Уговори су одобрени од стране немачких власти. С обзиром да су снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] биле под тактичком командом немачких надлежних штабова, овим споразумима четнички одреди интегрисали су се у немачки окупациони систем.
Овим одредима заштићено је становништво на територији лојалних одреда од усташких покоља. Међутим, политика сарадње омогућила је концентрацију снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и немачких снага на другим подручјима, па је током маја, јуна и јула дошло до масовних покоља и депортација српског становништва на [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]] и [[Битка на Козари|на Козари]].
У спровођењу споразума долазило је до повремене затегнутости и до инцидената, али је расућа опасност од [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] условила да се без обзира на то уговори непрекидно обнављају. Након средине [[1943]]. наступила је ситуација присуства бројчано јаких немачких снага на територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У тој ситуацији посредовање органа [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] изгубило је на значају, па је успостављена непосредња сарадња између четника и јединица [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].
== Услови и разлози склапања споразума ==
У новембру [[1941]], [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] и његови сарадници дошли су до закључка да треба заузети тактички пасиван став према осовинским снагама, с обзиром да није наступио прави тренутак за одлучну борбу. У том међувремену, као главни противник наметнули су се партизани, с обзиром на то да су заступали тактику безусловне борбе, те је постојала опасност да у одлучујућим тренуцима опстану као незаобилазан војни и политички фактор. С обзиром да су Немци задржали одбојан став према тактизирању, према њима је заузет став избегавања и неотварања ватре, чак и у ситуацији немачког напада. Италијанске снаге, будући изложене великом притиску партизана, врло радо су прихватиле сарадњу, делом и на сопствену иницијативу. Већ током септембра успостављена је веза са неким четничким лидерима у [[Далмација|Далмацији]], западној [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]], а током јануара и фебруара [[1942]]. склопљени су италијанско-четнички савези и у [[Црна Гора|Црној Гори]].
На територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] која је спадала у немачку окупациону зону, партизански одреди непрекидно су јачали. Усташки масакри покренули су српске сељаке на отпор. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија]] мобилисала је скојевске и партијске групе, које су се интегрисале са устаничким групама, дајући им организацију, обезбеђујући садејство и идеологију. Међутим, устанички слојеви били су склони пасивности, непокретности и ангажовању само у одбрану властитих села. Комунисти су заспупали војничко организовање и сталну офанзивност и ван матичних територија. Под утицајем ове унутрашње тензије, међуетничког неповерења, [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићеве]] пропаганде, одјека партизанско-четничког сукоба у [[Србија|Србији]] и деловања [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевих]] емисара, дошло је до раслојавања унутар партизанских одреда. Од фебруара [[1942]]. у многим одредима изведени су пучеви, у којима би четнички завереници ликвидирали штаб одреда, комунисте и не-Србе, и прогласили одред четничким. [[20. фебруар]]а [[Четнички пуч у Мајевичком НОП одреду гебруара 1942.|препадом у Вукосавцима]] ликвидиран је штаб [[Мајевички партизански одред|Мајевичког НОП одреда]], и преузета власт над главнином одреда, а слично је поновљено током марта и априла [[1942]]. у [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртом]], деловима [[Трећи крајишки партизански одред|Трећег]] и [[Шести крајишки одред|Шестом крајишком одреду]], као и у [[Романијски НОП одред|Романијском НОП одредом]]. У складу са [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевом]] тактиком обустављања отворене борбе и чекања правог тренутка, руководства ових одреда успоставила су контакте са властима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ради успостављања примирја.
Снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] биле су малобројне и већином слабе борбене вредности, а Немци нису располагали снагама којима би им помогли (током [[1941]]. у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] је била распоређена само [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. посадна дивизија]]). Јачање устанка довело је власти [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у врло тешку ситуацију, у којој нису имали ефективну контролу на већем делу своје територије. Из тог разлога власти [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] са задовољсвом су дочекале расцеп у устаничким снагама и прихватиле примирје са четничким одредима.
== Склапање уговора ==
Уговори о примирју и сарадњи садржали су клаузуле о признавању суверенитета [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] од стране четника, о заједничкој борби против партизана, снабдевању војном опремом, плаћању официра и бораца, збрињавању рањеника и бризи за породице погинулих.
Будући да су немачке војне власти имале тактичку команду у овој области, ови преговори склопљени су са њиховим знањем и одобрењем. Према њиховом гледишту, легализовани четници су потписивањем уговора са властима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ступиле под њихову тактичку команду.
== Спровођење уговора у дело ==
Немачке снаге, снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и легализовани четници, учествовале су у борбама против [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] под немачком тактичком командом [[Борбе за Јајце 1942.|у области Мркоњић Града августа, септембра и октобра 1942]], као и [[Борбе за Јајце 1942.|на Мањачи септембра 1942]]. На другим местима, као што је [[Мајевица]] и околина [[Зеница (град)|Зенице]], четници су за Немце вршили обезбеђење комуникација.
У италијанској окупационој зони, садејство италијанске војске, снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и четника обезбеђивано је посредством надређене италијанске тактичке команде (на пример, у [[Операција Алфа|операцијама Алфа]] и [[Операција Бета|Бета]]). Четничке групе у [[Лика|Лици]] у октобру [[1942]]. и у марту 1943. потписале су споразме са НДХ<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_14_2_76.htm Записник о споразуму Медачког четничког одреда и представника војних власти Независне Државе Хрватске склопљеном у [[Госпић]]у [[6. март]]а [[1943]], Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета Драже Михаиловића), књига 2, јануар - септембар 1943, документ 76], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>, и учествовале у заједничким борбама током операција Вајс I и Вајс II и током офанзиве НОВЈ у Лици пролећа 1943.
Мањи део четничких снага није потписао споразуме са [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], те су сматрани илегалним снагама. Ипак, с обзиром да нису стварали веће проблеме окупационим властима, као и због хроничне заузетости трупа у борбама против [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], већином нису узнемиравани.
[[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је ове тактичке договоре сматрао корисним, али је био веома незадовољан формом писмених уговора, јер је то било политички и пропагандно веома незгодно.
Споразуми који су склопљени и успостављена сарадња између четника и [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] нису били резултат међусобне блискости, него тренутних тактичких потреба. Обе стране задржале су међусобну одбојност. При провођењу споразума долазило је до тешкоћа, одуговлаћчења, инцидената и ситнијих препада и чарки. Ипак, с обзиром на стално растућу опасност од [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] по обе стране, уговори су редовно обнављани.
Најтежи инцидент догодио се [[6. април]]а [[1943]], кад је једна група припадника Озренског четничког одреда на свом контролном пункту зауставила патролу из састава 369. легионарске дивизије, и убила 6 војника. Као меру одмаде, један пук 369. дивизије средином априла прокрстарио је Озреном. Том приликом дошло је до вишесатне борбе са Озренским одредом. Одред је избегао опкољавање и уништење, а почетком маја [[1943]], посредством адвоката Бранка Стакића и Ђокана Шарчевића су, „уз одређене услове, у Завидовићима, утаначили са Немцима примирје“
<ref>Миленко Максимовић: Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине, Добој, Новинско - издавачка кућа Штампа, 2002, pp. 179</ref> и склопили нови споразум.
Почев од друге половине [[1943]], а нарочито [[1944]], област [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] била је поседнута веома јаким немачким снаама (снагама Друге оклопне армије). У тој фази Немци су се користили четничким јединицама директно, било за оперативне, било за обавештајне задатке, и посредовање органа и штабова [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] изгубило је на значају.
== Референце ==
|
